Radna grupa je počela da se sastaje nekoliko dana nakon početka blokade kada se ukazala potreba za sistematičnijim pristupom rešavanju tekućih poteškoća u funkcionisanju plenuma, ali i kao mesto rasprave o plenumu i direktnoj demokratiji uopšte: šta je to, šta se u okviru nje može, kako se sve može i kakva bi mogla biti budućnost takvog načina političkog organizovanja.
Prethodno poglavlje: Plenum u praksi Medijska strategija Medijska strategija je imala kao svoj glavni cilj jasno predstavljanje studentskih zahteva javnosti, tj. jasno predstavljanje zahteva za besplatno obrazovanje. No, to se namerno nije radilo na uobičajen način podilazeći medijima i njihovim tendencijama ka senzacionalizmu i spektaklu. Stoga je medijska strategija često nailazila na nevericu i nerazumevanje …
Medijska strategija, medijska sekcija i medijska radna grupa Read More »
Plenum je politički subjekt koji odluke donosi direktno-demokratskim putem, većinom glasova svih prisutnih. On je istovremeno platforma za artikulaciju volje većine, i njen simbolički reprezent.
U samom radu plenuma došli smo do nekih tehničkih rešenja koja značajno olakšavaju samo odvijanje plenuma. Poput pravila da se može govoriti samo u mikrofon čime se kod učesnika stvara navika da ne upadaju u reč, nego da čekaju dolazak mikrofona.
Sve odluke tokom studentske kontrole nad fakultetom, a i nakon nje, donose se ovakvim demokratskim načinom. Direktno-demokratski sistem je organizovan kroz plenum – skup svih zainteresovanih, na kom svi imaju jednako pravo da iznesu svoje mišljenje i na kom svi imaju pravo glasa. Sve odluke se donose većinom glasova.
PREDGOVOR PRVOM ZAGREBAČKOM IZDANJU
Svrha ovog „kuvara“ je da detaljno opiše kako je funkcionisao Filozofski fakultet u Zagrebu tokom studentske blokade u proleće 2009, kada je Fakultet 35 dana bio pod kontrolom studenata. S obzirom na način na koji je to izvedeno, preciznije bi bilo da ono što se popularno zove „blokada“ nazovemo „studentskim preuzimanjem kontrole nad fakultetom“.
Mini-istraživanje o problemima studenata 2022. podatke prikupljale Tara Rokić i Julija Perić intervjue vodila Tara Rokić uredila Ivana Anđelković Prethodno poglavlje: Očekujte neočekivano Poslednje borbe studenata za bolje uslove studiranja, koje su bile vidljive i široj javnosti, desile su se 2020. godine kada je Vlada naredila da se studenti i studentkinje izbace iz studentskih domova …
Studentske proteste i blokade su sabotirale mnoge grupe osim uprava univerziteta ili fakulteta. Među njima su se nalazili akteri u rasponu od lidera političkih stranaka koje su pokušale da instrumentalizuju studente za svoje ciljeve, preko članova studentskih parlamenata, nekih medija, pa do pojedinih profesora sa drugim studentima. Tekst navodi konkretne situacije koje su se zaista i desile i taktike koje su ove grupe koristile — lažne vesti i organizovanje konkurentskih organizacija, ali i fizički napadi i lažne tužbe. Koliko god ne očekivali neki sličan potez, uvek je moguće suprotstaviti se ukoliko se grupa nepokolebljivo drži zajedno i istrajava u svojim idejama.
Velike ambicije kojima smo skloni u početku daju polet, ali kasnije dovode do pregorevanja i na kraju odustajanja. I šta kada ljudi nisu spremni da učestvuju u nečemu što smatramo važnim zajedničkim pitanjem? Kako ih motivisati i kako raditi sa različitim potrebama ljudi da u nečemu učestvuju? Tekst nas podseća na stare sindikalne tehnike kojima je u studentskom slučaju pandan studentska praksa. Kroz organizaciju takvih i sličnih aktivnosti ćemo steći iskusne saborce i naučiti dobru organizaciju koju možemo primeniti i u odsudnim trenucima, jer solidarnost se ne gradi tokom eskalacije, već se tokom nje testira.
Blokade 2011. i 2014. su romantizovane, kao i sve studentsko. Zašto i ne bi bile? To je za učesnike/ce bio formativni period odakle će nastaviti da u praktikuju sve što su tada naučili/e — samoorganizovanje, jednakost, direktne akcije i nepredstavničko odlučivanje. Ovo je teksta koji se retko sreće prilikom analize prošlosti, autoetnografske ili dnevničke forme u kom se dve drugarice prisećaju šta je njima lično značilo učestvovanje u blokadama i podsećaju nas da ljudi u zajedničkim aktivnostima pronalaze smisao za sebe i da borbe za kolektivna prava ojačavaju i menjaju i pojedince.