Studentski protest 2006. i blokada Filozofskog fakulteta iz ugla jednog studenta Arhitektonskog fakulteta u Beogradu

Prethodni segment: Studentski parlament – korupcija, cenzura, pretnje

 

Moj prvi kontakt sa protestom bila je protestna šetnja ulicama Beograda do zgrade Ministarstva prosvjete 16. novembra 2006. godine. Saznala sam za najavu tog okupljanja ispred zgrade Filozofskog fakulteta, na čuvenom Platou, iz sažetog novinskog članka nekoliko dana ranije. Zbog ličnog nezadovoljstva, kao jedinke ovog nesrećnog društva, odlučila sam da svojim prisustvom simbolično podržim nas, studente. Priča o školarinama i diplomama je nešto što mi je dobro isparalo uši. Moram da priznam da sam bila prilično razočarana malim odzivom. Na platou se nije okupila masa koju sam ja očekivala s obzirom da je problem toliko širok i da dotiče sve nas koje studiramo, a isto tako i sve ljude koji su nekada studirali, koji imaju djecu na fakultetima, koji će imati djecu na nekom od fakulteta… Ali, opet nas je bilo dovoljno da blokiramo saobraćaj u najprometnijim ulicama i pokažemo ljudima, koji su sa nestrpljenjem (a mnogi i sa nervozom) čekali svoj prevoz do kuće, da imamo problem koji se mora riješiti. Očekivala sam mnogo više nervoznih ljudi, a ipak smo dobili mnogo više osmijeha i podignutih ruku podrške. Tog dana sam upamtila i nekoliko desetina mojih mlađih kolega sa Arhitekture koji su se organizovano pridružili šetnji sa simboličnim crvenim kartonima u rukama. Onda je uslijedila i blokada Filozofskog fakulteta 22. novembra 2006. godine, posle ponovnog okupljanja na platou gdje je uporedo trebala da se održi proslava desetogodišnjice studentskog protesta iz 1996. godine. Blokada je bila šok za mene, a vjerujem i za mnoge druge koji su došli da podrže cijelu priču oko protesta. Jedno mi je bilo jasno, a to je da treba da se nađem iza zidova zgrade Filozofskog fakulteta, dalje od nekakve proslave „studentskog“ protesta koji je najmanje bio studentski… Još manje mi je bila jasna proslava nečega u sred studentskog protesta koji se tiče zaista studentskih, ne tako malih problema. Studentske organizacije su se naravno našle u cijeloj toj zbrci koja se ticala proslave, ograđujući se što je više moguće od svih nas koji smo došli na naš studentski protest, zbog naših diploma, zbog našeg novca za školarine. Pa kako ni jedna takva proslava ne ide bez podrške političara tako nije ni ova prošla. Mediji veoma dobro znaju da izrežiraju najveće, udarne vijesti pa sam tako i ja sutradan imala priliku da gledam neku sasvim novu verziju događaja kojem sam prisustvovala uživo desetak sati ranije. Isti ambijent, isti akter, ali potpuno drugi način interpretacije da sam se i sama zapitala gdje sam to provela prethodno veče i šta sam gledala svojim očima i slušala svojim ušima. Dobra režija vas dobro natjera da preispitate svoja čula. Mene sigurno jeste. Sama blokada Filozofskog fakulteta mi se nije učinila baš kao sjajna zamisao posle prvih nekoliko sati provedenih u toj zgradi. Otišla sam razočarana to veče sa protesta. Međutim, mediji su odigrali svoju ulogu i nazivajući sve učesnike protesta anarhistima kao i prikazom spektakularnog, nasilnog  izbacivanja jadnog i nesrećnog političara od strane studenata, raznih pristalica kojekakvih organizacija dobro su prodrmali moj studentski organizam koji nije mogao da svari sve te informacije. Bila sam na protestu, na neki način učestvovala i u blokadi, a nisam ništa drugo sem student. Student koji želi svoju diplomu. Student koji želi da se izbori za svoja prava. Student koji želi da zna šta plaća, šta studira i šta dobija po završetku studija, posle toliko godina učenja, posle toliko položenih ispita… Zašto je nekom bilo (i zašto je nekima još uvijek) toliko nevjerovatno da povjeruje u to? Zašto je toliko nevjerovatno da student digne glas protiv visokih školarina? Zašto svi moramo da pripadamo nekim partijama, organizacijama..? Zašto ne možemo da budemo jednostavno studenti i da nam se kao studentima obraćaju? Blokada se nastavila i sutradan. Nastave na Filozofskom fakultetu nije bilo. Došao je i prvi vikend blokade. Odlučila sam da posjetim opet zgradu Filozofskog. Spremala sam ispit, razmišljala da izađem sa društvom negdje u grad… a onda mi je prošlo kroz glavu da većina mojih kolega i ne zna šta se dešava, a i da zna da ne bi ni protegla noge i izdvojila par sati svog života boreći se za nešto što je tako veliko i tako ispravno u ovako pogrešnom sistemu i pogrešnom društvu. Imala sam „susret“ na nekim forumima sa par mojih kolega. Došlo je do „zanimljivih“ rasprava i sukoba mišljenja pa pošto shvatih da ne mogu objasniti nešto nekom ko ne shvata ništa ipak sam odlučila da odem i družim se sa ljudima kojima ne moram ništa da objašnjavam, a koji sve već shvataju i znaju. Spakovala sam neku knjigu za čitanje, najavila svoj dolazak sms-om na telefone koje sam prepisala sa protestnog plakata sa datumom kada je blokiran Filozofski fakultet, a koji inače stoji i danas na zidu u mojoj sobi. Pare za izlazak sam potrošila na mlijeko, sjemenke, kafu, čaj i plastične čaše. Tako opremljena sa indeksom u džepu sam ušla u zgradu Filozofskog. Na ulaznim vratima su bila dva momka, studenta, koja su kontrolisala sve koji ulaze u zgradu. Pretresli su moj ranac, provjerili indeks i sa osmijehom me pustili unutra pošto su utvrdili da nemam skriven alkohol. Bila sam prijatno iznenađena atmosferom koja je vladala oko ponoći na ovom fakultetu. Za razliku od mog prvog susreta sa blokadom ovo je bilo nešto sasvim drugačije. Došla sam sa namjerom da provedem nekoliko sati tu a ostala sam cijelu noć. Bioskopska sala, kreativna radionica, kuhinja, sala za sastanke i spavaonica… hol sa raspoređenim stolovima i stolicama… šah, ne ljuti se čovječe, karte… gitara, pjesma, druženje i stotinjak studenata. Mala zajednica koja savršeno funkcioniše. Svi okupljeni pod istim transparentom, svi sa različitih strana, svi na jednom mjestu. Svi problemi se rješavaju u hodu, svi imaju pravo na svoje mišljenje, predlog, sugestiju. Došla sam sama, a vratila sam se sledećeg jutra sa novim brojevima telefona u džepu, novim imenima u glavi i novim, mnogo boljim utiscima… Tako sam provela i još jednu noć na blokiranom fakultetu. Knjige za moj ispit su i dalje ležale na stolu i čekale da se oporavim od neprospavanih noći… Ali  sam zato naučila da igram fudbal sa papirnom loptom, usavršila pantomimu, obnovila znanje iz gipsarskih radova… Blokada Filozofskog fakulteta je završena i počelo je prikupljanje potpisa za peticiju… Protest se nastavio ali u drugačijem obliku. Krenulo je osvješćivanje širih studentskih masa. Trebalo je objasniti neinformisanim, inertnim, neupućenim studentima da blokada Filozofskog nije bila samo zbog problema studenata Filozofskog fakulteta, i da iza cijelog protesta ne stoje samo filozofi. Nas nekoliko je krenulo u borbu za svaki potpis. Naoružali smo se rečenicama koje smo ponavljali svakom studentu za svaki potpis. Bilo je krajnje naporno i iscrpljujuće, ali smo dostigli cifru od 720 potpisa što je otprilike polovina ukupnog broja studenata na našem fakultetu. Mlađe kolege su okačile transparent „dole školarine“, počeli su tihi protest muzikom na našem čuvenom „mostiću“. Posle nekoliko dana smo napravili i našu oglasnu tablu, stub statuta, oglasni stub… Svako je mogao da učestvuje crtanjem, pisanjem, čitanjem, gledanjem… I naš bilten „SPAF!“ je ugledao svijetlost dana. Nastavila sam da posjećujem sve zborove našeg i uopšte studentskog protesta 2006… I tako sve već traje nedeljama… Želim da vjerujem da možemo nešto da promijenimo. Želim da vjerujem da ima ljudi koji mogu da nam pomognu, a imaju sluh za ove probleme. Želim da vjerujem da ima mnogo više studenata koje ovi problemi dotiču, ali nisam sigurna da želim da znam razloge zbog kojih se ne pojavljuju na našem „mostiću“, na studentskim zborovima… Možda imaju dobro opravdanje, ali ne želim da ga čujem. Ne želim da slušam nekog ko je sve presjedio u svom toplom stanu, zagnjuren u neku knjigu, grafički rad, „podržavajući“ kolege koje se bore za njega… Novac za školarinu nisam nikada odvajala, a opet nisam mogla da odmahnem rukom i kažem da to nije moj problem. Ispitne obaveze sam i pored protesta i blokade uspješno privela kraju tako da opravdanja koja idu u tom pravcu zaista ne mogu i ne želim da slušam… Ako je „šaka studenata“ uspjela da natjera jednog dekana… jednog rektora… da sasluša i pokuša da riješi studentske probleme šta bi tek mogli kada bi se sva studentska masa probudila i podržala svoje zahtjeve, digla svoj glas protiv nepravde i lošeg sistema…

Srećno nam bilo!  

Marija, studentkinja Arhitektonskog fakulteta

 

Zapisnik sa studentskog zbora održanog 7. 12. 2006. u sali 101 Filozofskog fakulteta

Zbor je otvorio Matija Medenica, član protestnog odbora, koji je podneo izveštaj o tome šta je urađeno u proteklih 7 dana.

Studenti Arhitektonskog fakulteta su održali zbor na svom fakultetu i uputili zahteve upravi fakulteta.

Postoje indicije da je Filozofski fakultet pretpreo velike materijalne gubitke zbog raznih malverzacija nekih ljudi iz uprave, a pre svega zbog nepovoljnih ugovora sklopljenih sa firmom Plato, koja je zakupila deo fakulteta.

Održan je sastanak sa dekanom. On je predložio neke mere kojima bi se olakšao položaj samofinansirajućih studenata. Ponudio je 8 umesto 5 rata , kao i da rate budu fiksne u odnosu na inflaciju. Zbor je ove ustupke ocenio kao nedovoljne, neki studenti su predlagali da se taj predlog odbije kao uvredljiv. Na zboru je ponovo potvrđen zahtev da se školarine smanje za 50%. Od uprave će se zahtevati uvid u finansijski izveštaj, prihode i rashode fakulteta, a posebno u ugovor sklopljen sa Plato-om, takođe se zahteva momentalno vraćanje 1000 dinara koje je uprava ukrala od samofinansirajućih studenata. Naredni pregovori sa upravom Filozofskog biće održani u petak ili ponedeljak. Na pregovore će ići Maja, Sanja, Filip, Vedran i Milan.

Staša Stanković je predložila da se utvrdi da predstavnici studentskih organizacija, koje su se ogradile od studentskog protesta i blokade Filozofkog, nemaju pravo da učestvuju na zborovima. Zbor je usvojio ovaj predlog.

Na zboru je od priloga prikupljeno 2017 dinara.

 

Zbor na Matematičkom fakultetu

Matija, student Filozofskog: Taj zbor je organizovao studentski parlament. To je bilo tragikomično. Parlament je organizovao zbor da bi obrazložio svojim studentima zbog čega su parlament i prodekan Matematičkog fakulteta na KONUS-u u Novom Sadu izašli sa tvrdnjom da studenti Matematičkog nisu za autoamatsko izjednačavanje zvanja. Sve je ispalo mnogo šeretski. Izgledalo je kao dnevna politika na televiziji gde se jedan dečko sa Matematičkog, Marko Savić, koji je zapravo hteo da ih smeni i da on bude izabran, prepucavao sa njima. Ni on ni oni nisu koristili neke iole validne argumente kojim bi opravdali ili osporili sam čin slanja tog teksta, koji je rektor tada iskoristio da diskredituje nas studente, koji smo se tu pojavili da protestvujemo protiv neizjednačavanja. Rektor je tad izvadio taj njihov dopis i rekao: „Evo, nisu studenti za izjednačavanje. Studenti Matematičkog Fakulteta iz Beograda jasno kažu da nisu za.“

S druge strane kad su studenti Matematičkog saznali šta je njihov parlament uradio, mimo njihogov znanja, a kamoli volje, oni su krenuli da viču, pa sad jedni na jednu stranu, drugi na drugu stranu. To je bio najlošiji zbor na kome sam ja bio pošto ništa nije odlučeno na kraju. U trenutku kad sam ja napuštao tu salu neki dečko iz publike, neko od studenata, koji nisu ni taj Marko ni članovi  Parlamenta, stajao je na klupi i vikao ne nekoga, pokušavao da objasni nešto. Potpuni raspad sistema. Ja sam kasnije sreo jednog od momaka iz parlamenta na stanici, dok sam čekao prevoz, pošto mi je komšija. Rekao mi je kako to nije trebalo tako da ispadne, kako je to bio jedan veliki nesporazum i kako oni uopšte nisu imali nameru da šalju to pismo.

Par ljudi iz protesta je govorilo na tom zboru, recimo Tadej, i mi smo bili ti koji su imali argumente. Ali u tom trenutku – džaba sve. Doneli smo i pano. Međutim, kada imaš predsednika parlamenta Matematičkog, koji urla na sve ljude kao da je gonič robova (bukvalno), tu ne postoji nikakav prostor za normalnu diskusiju. Mislim da pola ljudi nisu ni čuli veliki deo priče, niti da su bili u stanju da u tom trenutku razumeju šta god da je pričao bilo Tadej ili ovi iz parlamenta Matematičkog. Bila je tolika buka i tolika konfuzija. Taj zbor je umesto rešenja nekog problema proizveo još veću konfuziju kod samih studenata. Opet, smatram da su argumenti ljudi iz protesta bili oni argumenti koji su bili validini.

Nenad, student Matematičkog: Ja imam još jedan ispit do kraja… sramota je da ja moram da se angažujem. Pošto zbor nije blagovremeno najavljen još je i došao solidan broj ljudi. Dosta studenata završnih godina. Ali na kraju nije bilo ništa konkretno. Oni su se uplašili za te svoje pozicije i onda su od priče „samo da uradimo diplomski i master“, na kraju krenuli da obećavaju neku reformu obrazovanja na Matematičkom fakultetu. Hoće li oni da mi plate za te master studije?

Šta da ti kažem, znači posle tog zbora organizovali su izbore. Kako je to prošlo…? Cepali su plakate. Išli su dotle da student prodekan Matematičkog fakulteta ide i redom cepa plakate svog protivkandidata koji je inače invalid. Pred njim je cepao te plakate, a ovaj mu ništa, naravno, nije mogao. Malo ljudi uopšte zna o čemu se radi. Na sam dan glasanja niko nije znao za koga se glasa i šta se glasa. Malo ljudi je znalo. Nekako su zapali u letargiju. Neće da izađu da se bore za svoje interese nego dopuštaju da mali broj ljudi na Matematičkom fakultetu, student prodekan, donosi odluke u njihovo ime, a protiv njihovog interesa, protiv interesa svih studenata…

Aleks, student Filozofkog: Čovek iz studentskog parlamenta koji je vodio taj zbor se non-stop drao, vikao je kao sumanut, ponašao se izrazito autoritarno. Sve ostale ljude je tretirao kao da su stoka kojoj on treba da odredi kad treba da priča, kad ne treba da priča, koliko ko sme da bude bučan, kad ko može da se javi za reč. Pretpostavljam da je preneo to iz svoje kuće. Pritom, do pred sam kraj zbora niko sem njega, zapravo, nije bio bučan. Na samom kraju zbora se desio potpuni kolaps. Student prodekan Matematičkog fakulteta je zapenio pokušavajući da objasni studentima zašto je studentski parlament Matematičkog fakulteta poslao zvaničan dopis upravi Univerziteta zahtevajući da se masteri i diplomirani ne izjednače. Pošto su na zboru videli da ih svi osuđuju zbog toga on je na mišiće pokušao da objasni taj svoj, već tada se jasno videlo, očigledan promašaj. Ne samo njegov, već celog parlamenta. Tu je izbio totalni skandal. Zbor se završio totalno nekonstruktivno, bez ikakvog zaključka. Svi su vikali jedni na druge. Jedno rasulo, eto…

 

Sledeći segment: Protest se nastavlja