Prethodno poglavlje: Predgovori
Studentska kontrola nad Filozofskim fakultetom u proleće 2009. bila je uspostavljena na sledeći način: tri glavna organa studentske kontrole nad fakultetom bili su plenum, radne grupe i redari.
Plenum
Plenum je središnje telo odlučivanja na fakultetu pod studentskom kontrolom. Na njemu se sve odluke donose direktno-demokratski, uključujući i onu o nastavku ili prekidanju kontrole nad fakultetom. Plenum je skup svih zainteresovanih studenata i drugih građana (plenum FF-a je otvoren svima a ne samo studentima, za razliku od nekih drugih plenuma u Hrvatskoj – odluku o nivou otvorenosti donosi plenum u zavisnosti od okolnosti). Na njemu svako ima pravo da govori i svako ima jednako pravo glasa. Sve odluke se donose prostom većinom glasova. Plenum svaki put vode dva različita moderatora koji se biraju na kraju svakog plenuma. Za vreme blokade plenum se održava svaki dan, a u vanblokadno vreme obično jednom nedeljno (po potrebi i češće).
Radne grupe i sekcije
Radne grupe i sekcije su specijalizovane grupe plenuma koje se bave pojedinim važnim pitanjima. Razlika između sekcije i radne grupe je u tome što sekcije imaju mandat dat od plenuma za obavljanje svog posla, dok su radne grupe, jednostavno rečeno, samo sastanci na koje su pozvani svi zainteresovani. Sekcije imaju stalno članstvo (iako se imena, naravno, ne iznose u javnosti – mandat se daje celoj sekciji a ne pojedincima), dok u radnim grupama, kao sastancima svih zainteresovanih, nema stalnih članova i do samog sastanka se nikad ne zna ko će učestvovati na njoj. Mandat se dodeljuje sekcijama zbog specifičnih zadataka koji se često moraju obaviti u kratkom roku, pa ne mogu prolaziti redovne plenume i sastanke radnih grupa ili je pak zbog same naravi posla teško očekivati da to može da radi svaki put neka druga grupa nedefiniranih ljudi ili velika skupina ljudi. U mandatirane sekcije spadaju programska, medijska i blogerska sekcija, zatim sekcija za bezbednost i za Skriptu. S obzirom na to da se ne može očekivati da će se celi plenum ili klasične radne grupe nedefinisanog članstva baviti mnogobrojnim praktičnim pitanjima kao što su organizovanje alternativnih predavanja, pisanje medijskih saopštenja, uređivanje portala, osiguranje ili pisanje Skripte (glasila plenuma FF-a), plenum za obavljanje tih poslova daje mandat navedenim sekcijama uz stalnu mogućnost opoziva ili promene članova dotičnih sekcija (sekcije takođe po potrebi dobijaju nove članove). Radne grupe su na primer međuplenumska radna grupa, radna grupa za seciranje dokumenata, tehnikalije itd. U nekim slučajevima postoje i radna grupa i sekcija koje se bave istom tematikom, na primer medijska radna grupa (sastanak svih zainteresovanih) i medijska sekcija (mandatirana sekcija zadužena za pisanje saopštenja i kontakt s medijima). Postoji i jedna mandatirana radna grupa, miniakcije – ona nema stalno članstvo, ali ima mandat da sama planira i odrađuje manje akcije. Dakle, ne mora da traži dozvolu plenuma za sve – naime, nije moguće raspravljati o detaljima svih akcija na plenumu, nego se umesto toga svi zainteresovani nalaze na sastanku ove radne grupe i planiraju akcije.
Jasno je da plenum sve mandate koje je dao može u svakom trenutku i oduzeti, a o radu svih grupa i sekcija može se i diskutovati na plenumu. Sekcije i radne grupe su dužne da nakon toga rade unutar okvira zadatih zaključcima i odlukama koje su donete na plenumu.
Radne grupe su, kao i plenum, otvorene za sve, no na njima prisustvuje, samom njihovom prirodom, manje ljudi nego na plenumu (obično do 30-ak ljudi, u vremenu nakon blokade obično od 5-10 ljudi), koji su posebno zainteresovani za određena pitanja. Tu se raspravlja o pojedinim problemima nakon čega se donose predlozi (uz sažeto iznošenje svih linija argumentacije) koji se dostave plenumu. Radna grupa nema moć samostalnog donošenja odlukâ (uz izuzetak mandatiranih grupa/sekcija koje uprkos tome deluju u okviru dotadašnjih plenumskih odluka), nego se svaki predlog radne grupe mora posebno izglasati na plenumu (ili vratiti na doradu radnoj grupi). Na radne grupe se prebacuje rasprava o pojedinim problemima koji nisu adekvatni za rešavanje na plenumu (zbog manjka vremena, specifičnosti teme i sl). Funkcija radne grupe jeste da detaljno razradi probleme, da navede njihova moguća rešenja i da ih sistematično i pregledno iznesu plenumu kako bi se na plenumu mogla voditi što konstruktivnija rasprava o nekoj temi i doneti objektivna odluka. Radna grupa može doneti i više od jednog predloga/zaključka o kojima se onda raspravlja na plenumu. Takva praksa je zapravo i poželjna jer se na taj način plenumu daje veći izbor za donošenje odluke, a samim tim i veća mogućnost iznalaženja rešenja o kom se na radnoj grupi možda nije ni raspravljalo. Broj radnih grupa nije ograničen, one se mogu osnivati u zavisnosti od prepoznavanja potrebe za bavljenjem specifičnom vrstom problema, a po potrebi se mogu i ugasiti. Nasuprot radnim grupama, broj sekcijâ je, ipak, više-manje stalan jer nema potrebe za velikim brojem mandatiranih sekcija.
Na FF-u su za vreme blokade i nakon nje delovale sledeće radne grupe i sekcije:
radna grupa za tehnikalije – bavi se tehničkim pitanjima strukture plenuma, pripremom dnevnog reda i moderatorâ pojedinih plenuma
medijska sekcija – odnos s medijima, sprovođenje medijske strategije (uz potvrdu plenuma) i pisanje saopštenja za medije
međuplenumska radna grupa – radna grupa koja koordiniše studente s različitih plenuma/fakulteta
miniakcije – radna grupa koje se bavi organizovanjem raznih (obično manjih) akcija po gradu kojim se promoviše besplatno obrazovanje (performansi, protesti, izložbe itd)
radna grupa za procenu situacije i dalje delovanje – radna grupa koja proučava trenutnu situaciju te raspravlja o mogućim daljim smerovima akcije
radna grupa za seciranje dokumenata – grupa koja se bavi detaljnom analizom različitih službenih dokumenata (zakonâ, dopisâ, izjavâ…) bitnih za akciju
radna grupa za informisanje – radna grupa koja se bavi tehničkim poslovima vezanih za Skriptu, njenim sklapanjem i distribucijom
radna grupa za širenje direktne demokratije – radna grupa, uspostavljena tek u postblokadno vreme (jesen 2009), koja se bavi širenjem direktne demokratije izvan fakultetskih i studentskih okvira (npr. među radništvom, u fabrikama, itd)
Osim ovih najbitnijih, postojale su i neke druge radne grupe, poput radne grupe za forum (koja se bavila organizovanjem internet foruma u okviru SlobFil-a), radna grupa za peticije (koja se bavila organizovanjem peticije za besplatno obrazovanje koju je potpisalo gotovo 100 000 ljudi) i sl.
Redari
Redarska služba za vreme studentske kontrole nad fakultetom fizički drži sâm fakultet pod kontrolom. Redari čuvaju red na fakultetu i paze na fakultetsku imovinu. Članstvo u redarskoj službi je slobodno i promenjivo.
Osim ove tri osovine studentske kontrole nad fakultetom (plenuma, radnih grupa i redarâ), važnu ulogu imali/imaju su i:
Programska sekcija
Grupa zadužena za organizaciju alternativnog nastavnog programa za vreme blokade.
Skripta
Glasilo plenuma FF-a koje izlazi svakodnevno ili čak dva puta dnevno za vreme blokade, a u postblokadno vreme uglavnom jednom nedeljno. U njemu se objavljuju studentska saopštenja za medije, razna obaveštenja i tekstovi vezani za obrazovanje i srodne teme (kao što su socijalna prava, tranzicija, neoliberalizam, radnički pokret itd).
Blog/portal – blogerska sekcija
Važno sredstvo komunikacije od početka bio je i blog (posle: portal) Slobodni Filozofski (poznat i kao SlobFil). Adresa je: www.slobodnifilozofski.com, dok je adresa njegove međunarodne verzije (na više stranih jezika): slobodnifilozofski.org. SlobFil je zapravo virtualna arhiva studentske akcije za besplatno obrazovanje.
Funkcionisanje fakulteta za vreme studentske kontrole
Fakultet je za vreme blokade bio, osim preko noći, otvoren svim građanima, kao i plenum, radne grupe i alternativna predavanja. Jedini izuzetak je bio taj što je novinarima dozvoljeno da snimaju samo početak plenuma (tj. obaveštenja). Nakon toga su na plenumu mogli da učestvuju bez snimanja, kao građani.
Za vreme studentske kontrole nad Fakultetom, osim redovne nastave (uključujući i postdiplomsku nastavu), sve ostalo je funkcionisalo kao i obično (rad fakultetske uprave i studentske službe, profesorske konsultacije, biblioteka, Centar za strane jezike, rad Croaticuma – centar za učenje hrvatskog jezika za strance, privatna kopirnica i knjižara na Fakultetu, neki oblici dopunske nastave, ispiti u profesorskim kabinetima i ispiti za apsolvente, konferencije zakazane u vreme blokade itd). U spornim slučajevima plenum je u nekoliko navrata odlučivao o (ne)odobravanju rada.
Direktna demokratija
Važan element studentskog samoorganizovanja čini direktno-demokratski način odlučivanja. Osim samog cilja, „besplatnog obrazovanja dostupnog svima“, to je jedan od najvažnijih aspekata čitave akcije. Direktna ili neposredna demokratija je sistem u kom se sve (najvažnije) odluke donose na demokratski način, glasovima svih prisutnih. Za razliku od sistema predstavničke demokratije, u kome se na izborima izabere nekoliko predstavnika koji onda nekoliko godina bez neposrednog demokratskog nadzora mogu da rade šta god hoće, u sistemu direktne demokratije uvek direktno odlučuje većina. Direktna demokratija tako podstiče ljude na aktivnost, zainteresovanost i učestvovanje u odlučivanju. Sve odluke tokom studentske kontrole nad fakultetom, a i nakon nje, donose se ovakvim demokratskim načinom. Direktno-demokratski sistem je organizovan kroz plenum – skup svih zainteresovanih, na kom svi imaju jednako pravo da iznesu svoje mišljenje i na kom svi imaju pravo glasa. Sve odluke se donose većinom glasova. Plenum, većinom glasova svih prisutnih, odlučuje o toku studentske kontrole nad fakultetom te o svim daljim akcijama (tokom blokade ili nakon nje). Ukaže li se potreba za tim, posebni problemi se prvo ostavljaju radnim grupama na raspravu (na kojima se takođe mogu pojaviti svi zainteresovani) pa se o tome naknadno opet odlučuje na plenumu.
Prednost direktno-demokratskog, plenumskog načina odlučivanja je u tome što se o svemu odlučuje sasvim demokratski, što ne postoje vođe i što se ovakvim načinom odlučivanja bitno smanjuje mogućnost manipulacije. U sistemu predstavničke demokratije, s izabranim vođama koji mogu samostalno donositi odluke, postoji velika opasnost od manipulacije (nije teško nagovoriti, potkupiti ili zapretiti jednoj ili nekoliko osobâ tokom pregovora). Prednost plenumskog načina odlučivanja se ogleda u tome što se sve odluke moraju doneti zajednički na plenumima, većinom glasova svih prisutnih. Plenum ni u kom trenutku ne može da izabere predstavnike koji će moći da donose odluke samostalno ili da pristaju na određene uslove. Plenum može da izabere samo delegate koji prenose odluke i volju plenuma, i obrnuto, da plenumu prenose određene ponude i pitanja na razmatranje. Ovakav delegatski sistem, ne samo što je jedini demokratski u pravom smislu te reči, već i onemogućuje manipulacije pojedinačnih predstavnika.
Nezavisna studentska inicijativa i plenum
Početna grupa ljudî koja je krenula s organizacijom blokade, pre prvog blokadnog plenuma, delovala je pod imenom Nezavisna studentska inicijativa za pravo na besplatno obrazovanje. No plenum prevazilazi okvire NSI jer se ne bavi samo pravom na besplatno obrazovanje i jer izražava volju svih studenata, s obzirom na to da svi imaju pravo da ravnopravno učestvuju i glasaju na njemu. Stoga odluke donete na plenumu treba smatrati odlukama svih studenata a ne odlukama NSI. No NSI i dalje ostaje naziv za grupu aktivistâ koji se bore za besplatno obrazovanje, dok na plenumu svi studenti imaju pravo da participiraju bez obzira na političku orijentaciju i mišljenje o pojedinim problemima kao što je besplatno obrazovanje. Plenum je, iako je nastao u okolnostima borbe za besplatno obrazovanje, središnje telo direktno-demokratskog odlučivanja svih studenata, ali ne treba ga poistovećivati isključivo s tom borbom.
Sledeće poglavlje: Kako organizovati plenum?