Spavanje na blokiranom fakultetu

Prethodni segment: Ulazak na fakultet, početak blokade Filozofskog fakulteta

 

Nemanja: Nije uopšte to tako zabavno kao što zvuči… To je dosta jeben posao, iako smo znali da radimo pravu stvar, iako smo se svi lepo proveli trebalo je to izdržati. Nije lako spavati na podu šest noći za redom.

Staša: Dobro sam spavala tokom blokade, kad mi se spavalo. A nije mi se spavalo. Dok sam bila na fakultetu ja ni u jednom trenutku nisam osetila da mi se spava. Išla sam na spavanje pod moranjem – e, moraš da spavaš da bi sutra pregurala ceo dan. Posle blokade, kad sam otišla da spavam kući, u svom krevetu nisam mogla da zaspim.

Joca: To je više bilo nespavanje. Spavalo se 3-4 sata maksimum.

Filip: Pa dobro, jeste bilo neudobno, ali to je jednostavno bilo i očekivano.

Ana: Spavala sam na fakutletu, bilo je super, bila je baš pozitivna atmosfera, studenti su se pridržavali svih pravila. Evo preneću utisak moje drugarice sa Filološkog fakulteta koja je posle blokade meni došla i iskreno rekla: „Ana, ja sam povratila veru u ljude. Ja nisam verovala da postoje ljudi kojima je stalo do drugih ljudi“.

Marija: Pa mislim da to nije pravo pitanje. Bila sam na fakultetu, ali nisam uspela da odspavam ni sat vremena. Bila sam tri noći, dve i po.

Jelica: Spavala sam na nečijoj vreći za spavanje, jednu noć. Dve, tri noći sam spavala na onim stolicama u amfiteatru. Totalno smo bili svi nažuljani, utrnuli i neispavani. Spavali smo po dva, tri sata.

Sanja: Prvo smo koristili one klupice iz sale 101, one na spuštanje kao u bioskopima. Onako razvučem tri-četiri klupice… uf… od toga bole leđa.

Damjan: Prvog dana je bilo gadno. I prvog i drugog dana je baš bilo nezgodno, jer se tad nismo dogovorili da nema galame u hodniku ispred, ali je bilo veselo…

Nevena: Niko nije poneo ni ćebe, zato što nismo znali da li će i sutra da bude blokade pa, kao, da ne nosim za džabe.

Jelena: Pa eto, OK, mislim, oko stotinu ljudi je spavalo svako veče na fakultetu, za svaku pohvalu, s obzirom da su uslovi bili katastrofalni.

Nikola: Zabavno. Ja sam bio ali nisam spavao. Suviše je bilo zanimljivo.

 

Hrana na blokadi

Damjan: Ne znam, nije čak bilo ni nekog zaduženog za hranu. Svaki put bi se neko javio kad nema hrane, pa skupimo pare, tj. uzmemo pare iz naše divne studentske kasice-prasice i idemo da kupimo. Bio je onih poslednjih dana i onaj veliki lonac sa čorbom. Bilo je bitno da nešto toplo pojedeš.

Staša: Kuhinja i kese sa parizerom, kremsijem, paštetama, mlekom, koje su visile po prozorima umesto frižidera. Čajevi, kafa i ajvar… sećam se ajvara.

Tadej: Ja sam kuvao viršle u kuvalima i onda sam nosio ljudima hot-dogove u hlebu. Došli su ovi iz „Food not Bombs” kolektiva i doneli su nam vegeterijansku hranu.

Matija: Hrana na blokadi. Mmm, pa bila je dobra. Najbolja hrana je bila onaj dan kad su drugari i drugarice iz „Food not Bombs“ doneli onu kuvanu supu u loncu, onu vegeterijansku čorbu. To je bilo, čini mi se, jedino kuvano u kuhinji pored čaja i kafe. Da, bile su i viršle, ali ih nisam jeo. To sam propustio. Ma, ljudi su donosili i prasetinu, čvarke, svašta… Ajvara je bilo.

U jednom trenutku sam bio ubeđen da u tegli stoji puter i da je, pošto nismo imali frižider, onako smekšao od toplote. Onda sam odlučio da pojedem malo keksa, pti bera  i putera. Posle drugog keksa koji mi nije imao takav ukus koji sam zamišljao da treba da ima puter sa keksom, neko mi je skrenuo pažnju da guram keks u majonez. Onda sam to jeo, jebeni keks sa majonezom. Što nije bilo toliko loše…

Nikola: Nisam jeo tu hranu, nije mi bilo potrebno toliko mnogo jela. Rekao bih da je bila dobra. Video sam kad su doneli lonac.

Nemanja: Hrana je stvano bila super. Kad je onaj tip doneo svoj domaći ajvar. Jaooo… Dobro je bilo to organizovano. Uvek je neko kuvao kafe, čajeve, itd.

Jovan: Nikad nije bilo bolje hrane! Bolje sam se hranio na fakultetu nego kod kuće. Ja se još sećam onog ajvara.

 

Fudbal na blokadi

Joca: Turniri u malom fudbalu su bili najbolja stvar za vreme blokade. Svaka ekipa se sastojala od tri člana, a morala je da igra i bar jedna devojka u ekipi. Bilo je obavezno da bar jedna devojka bude u ekipi. Blokada je bila fenomenalna. Taj jedan zajednički duh. Devojke su fenomenalno igrale. Jedna zamalo da mi slomi nogu. Obično su igrale centrafore – čekaju da im baciš loptu, i onda piči. Dobre su bile.

Nemanja: Šta je potrebno da bi se za vreme blokade napravio turnir u malom fudbalu? Gomila novina, po mogućstvu „24 sata“ pošto su one besplatne. Gomila selotejpa koga je, hvala bogu, bilo na pretek, i napraviš od toga loptu. Uzmeš dve genijalne betonske klupe, staviš na kraj hodnika i udri. Za fudbal, moram da pohvalim… Ljudi koji i ne znaju da igraju fudbal su se stvarno baš trudili, a bio je jedan dečko koji je inače igrao u reprezentaciji fakulteta. Imao čak i dres čovek. Ili, recimo, Matija kome su non – stop spadale pantalone, pri svakom udarcu.

Tadej: Bilo je super. Stalno smo padali na onim klizavim, kao uglačanim, mermernim podovima. Ja sam pocepao pantalone.

Sanja: Meni je to najdraže. Mene je oduševilo kako ljudi svuda uspeju da naprave golove i loptu, ovaj… i onda igraju fudbal. Pa ne znam… čak i moj brat i drug… Oni su nas naravno podržavali, ali nisu bili u fazonu da spavaju na faksu, al’ kao, „ako se igra fudbal onda ćemo doći“ (smeh).

Nevena: A, super je bilo. Zanimljivo je bilo baš jedne od noći kad se igrao fudbal. Fudbal u jednom ćošku, tamo gde su kabineti, za stolom neka grupica igra FRP, a ovi tamo su igrali neki šah na magnet… Onamo su igrali poker, ma sve moguće igre.

Marija: Jeste, naučila sam da igram fudbal po hodnicima. Ovaj protest je doneo mnogo toga novog, recimo to što su se konačno dekani malo iscimali oko nečeg. I ta platforma jeste nešto, poteže se i priča vec danima i oko tih školarina. Ne mogu da kažem da nije ništa urađeno, teško je, ali se borimo.

Jelena: Šta sam sve radila? Pričala sam sa ljudima. Upoznavala sam nove ljude i igrala sam šah pomalo. I svi smo igrali anti- tablić, kao cilj je da pokupiš što manje. To smo igrali u parovima. Nisam uspela da spavam kad sam bila tamo. Ali dobro, to nije bitno uopšte.

 

Ljubav na blokadi

Silvija: Moj utisak je građen na osnovu sledećih činjenica: Mislim da je generalna situacija među studentima, što se tiče njihovog seksualnog života, tragična. Uopšte, na osnovu nekog govora tela koji ja primećujem po hodnicima dok oni komuniciraju među sobom, komunikacija je potpuno deseksualizovana. I mislim da su protest i blokada, menjanjem opštih uslova promenili i opšte shvatanje… Pošto se menja klima prebivanja na tom fakultetu, menja se i odnos prema seksualnom određenju. Prvo veče je bio jedan incident kada su redari sprečili da se na fakultet unese šest velikih flaša piva, a to pivo je bilo doneseno u kontekstu pravljenja neke opšte žurke i neke vatačine, muvanja, ovo-ono… Svi su pričali o tome, kao, šta ćemo da radimo uveče na tom fakultetu ako ne da se… Onda tokom blokade, tamo u bioskopu, dok ljudi gledaju film, neko dvoje se bez problema jebu u zadnjem redu. Neki su još prvo veče otišli na treći sprat da se karaju. A dva dana pre početka blokade, ja čitam u novinama – kao analiza neke ankete urađene među studentima koja govori da se preko 50% studenata u poslednjih godinu dana nije poljubilo ni sa kim. To je stvarno, stvarno strašno. Kada posmatram govor tela ljudi na Filozofskom koji razmenjuju mišljenja, beleške – to je jedna sterilna sredina koja potpuno briše polnost, briše takvu jednu vrstu uzbuđenja. Mislim da, kada je počela blokada, da su se ljudi setili svoje seksualnosti i da su zahtevi izražavali stav, koji je generalno bio oslobađajući od svih društvenih stega. Čujem, neki parovi raskidaju, prave se novi parovi. Atmosfera koja je tu stvorena je bila jedna potpuno seksualna atmosfera.

Staša: Ljubav je tokom blokade cvetala, ali je došlo i do rasturanja nekih veza. Recimo mog druga je devojka ostavila tokom blokade zato što je bio posvećen tom protestu, a ona to nije mogla da podnese. Dešavale su se ljubavi tokom blokade, bilo je i seksa na fakultetu tokom blokade.

Sava: Bila je prisna atmosfera, ljudi su bili mnogo otvoreniji. Jednostavno, u trenutku te ponese atmosfera i lakše iskažeš svoja osećanja.

Matija: Da, tokom blokade sam… izgubio devojku. Zapravo moja devojka je raskinula sa mnom negde treći-četvrti dan blokade, jer se… nismo viđali, nisam imao vremena… Problem je zapravo bio taj što sam u to vreme sistematski „ignorisao“ sve ljude koji nisu aktivno učestvovali u protestu, jer sam jednostavno bio skoncentrisan na protest i organizaciju svega i nisam imao baš puno slobodnog vremena. Zapravo, dnevna obaveza – fakultet, slobodno vreme – protest. To se valjda sve prelomilo na blokadi, pošto sam malo izlazio, tj. malo vremena sam posvetio životu van zgrade Filozofskog fakulteta… Neću da ulazim u to zašto ona nije bila sa mnom tu, na blokadi… Možda nije imala vremena zbog učenja, možda je nije ni interesovalo, otkud znam, nije sad ni bitno.

Ali zato, ostatak društva je u tom specifičnom okruženju uspevao da se snađe najbolje moguće, jer… pa, kad provodiš po ceo dan sa stotinak ljudi koji su tu zbog jedne stvari, velika je verovatnoća da ćeš naći i nekoga ko će ti se posebno svideti… (smeh). Evo, dosta mojih koleginica i kolega se smuvalo tokom blokade… Neki su i dalje zajedno, neki nisu, ali sve to činilo je Filozofski još lepšim mestom u to vreme…

A, u pozitivnom smislu? E, (smeh) dobio sam par ljubavnih poruka pre neki dan… A sada imam novu devojku, tako da…

Nataša: Ljubav, jaoo, nemoj molim te da me pitaš za to (smeh)… Ne mogu da pričam o tome za javnost.

Nemanja: To je bio deo atmosfere na tom fakultetu, koji je odjednom, od jedne zgrade u koju ti dolaziš da pregrmiš predavanja, eventualno posle popiješ neko pivo postao… To je bila velika promena. Osećao si se mnogo slobodnije. Ljudi su se mnogo prisnije osećali, mnogo je sve to bilo intimnije nego kad je fakultet normalno funkcionisao.

Damjan: A šta tu ima da se kaže. Dovoljno je reći: ljubav na blokadi.

Sanja: Heh… Bilo mi je lepo…

Damjan: Pa… onako provodiš po ceo dan s nekim, razumeš… sad još, koliko je još bilo…

Sanja: Kad smo posle imali nastavu iz logike, više nikad nije bilo isto.

Damjan: Više ne možeš u tom kabinetu da pratiš nastavu tako lepo, u sali 101, gde su bili zborovi. Ne možeš…

Sanja: Navikli smo…

Damjan: Tu spavaš, nekako, i ne može. Dođeš na predavanje, profesor stoji za katedrom, a ti znaš da je neko na toj katedri spavao, a i ti si spavao tu pored, ispod katedre…

Filip: Ljubav na fakultetu? Lepo, lepo, bilo je super, naravno… Kad ima toliko ljudi na jednom mestu, naravno da dolazi do ljubavi i do nekih tako… stvari…

 

Sledeći segment: Beleška sa studentskog zbora na blokiranom Filozofskom