Roditeljski sastanak

Prethodni segment: Beleška sa studentskog zbora na blokiranom Filozofskom

Damjan: Moji su došlli, oboje. Jao, a mama se još i spremila. Rekao sam joj: „Hajde, posle bi nešto mogla da kažeš za novinare, znaš ovo-ono, pošto si ti profesorka“. I ona se sva stresla, sedela je u zadnjoj klupi i tresla se, i pisala šta bi mogla da kaže, pa je čitala onaj letak. Pa me je stalno pitala: „Pa dobro, a  šta je još bilo, jel’ ima još nešto što bi trebalo da znam, da bih rekla?“ Ali na kraju – ništa. Mislim, niko je ništa nije ni pitao.

Posle su mi rekli da im do tad nije bilo jasno. Bili su u fazonu: „Super, borite se za svoja prava, to je super“. A kad su došli, ćale je rekao „Aaa, to je ta atmosfera, to je to! Vidim kako ste zajedno u tome, kako imaš jedan cilj i baš ste svi zajedno. Jeste malo neozbiljni i zezate se sve uz to, ali svi i dalje stojite iza toga, u malom mozgu imate ideju”. Videli su da smo tu zajedno, mučimo se, spavamo na podu, al nekako, nije nam teško. Probudiš se ujutru i mrtav si. U principu da sam kući, samo bih nastavio da spavam do uveče, bio bih mrtav! A ovde, ništa! Odmah ustaneš i „Šta treba da se radi?“. Ta akcija. Većina ljudi je bila u tom fazonu, onako mrtvi umorni. Matija koji nije spavao četiri dana i padala mu je glava i kad treba nešto da se uradi on skoči: „Idemo, idemo odmah. Šta treba?“. Redari i patrole na gornjim spratovima i onda onako svi mrtvi umorni, a svi trče gore do petog sprata kad nam jave da neko pokušava da održava predavanja.

Matija: Došla je moja keva. Bila je to mešavina roditeljskog sastanka i konferencije za štampu i savršena prilika da pokažemo našim roditeljima šta mi radimo tamo, tokom blokade. Nekim ljudima su dolazili roditelji da donesu ćebad ili neku hranu, ali sve što su naši roditelji imali prilike da saznaju o tome bilo je ili od nas ili na televiziji. Na televiziji nije bilo to potpuno. Na nekim televizijama je čak bilo nakaradno predstavljeno.

Mama me je potapšala po ramenu i bila je skroz u fazonu… I ona i ćale su zaista sve vreme stajali iza mene jer su zaista verovali da radim ispravnu stvar i da svi zajedno radimo ispravnu stvar. Majka brine o tome da li je sve čisto, da li je higijena na nivou, znaš. E, njoj je bilo to bitno – da imamo sapun, da imamo šta da jedemo, da nam nije hladno kad spavamo i to je to. Ona je bila potpuno zadovoljna.

Nemanja: Doveo sam kevu. To je bilo baš zanimljivo. Ne znam kako se niko pre nije setio. To je pri ovakvoj vrsti protesta jedna od najefektnijih mogućih stvari koju možeš da uradiš. Moja mama je čak dala intervju za novine. Preko mene je bila svesna o tome šta se dešavalo, itd. Bilo je zanimljivo, na kraju krajeva, videti nas koje se bunimo i držimo konferenciju za štampu u njihovom prisustvu.

Kad je počela blokada, u medijima su razne kontroverze strujale. Od nekih dekanovih izjava da smo anarho-sindikalisti do nebuloza koje su pričale neke nevladine organizacije. E, sad, kad ti vidiš gomilu starijih ljudi koji su tu došli, raznih profila, jednostavno se stiče drugačiji utisak. Svi roditelji su bili oduševljeni kako je fakultet izgledao. Izgledao je bolje nego kad radi normalno, počev od higijene – konačno imaš neke stvari poput sapuna i toalet papira. Kako je sve bilo čisto, kako je kuhinja bila sređena, kako smo se organizovali, bioskop…

Ona je sasvim zadovoljna kako smo to sve izveli, stvarno smo imali sve što nam je trebalo.

Aleks: To je bilo dosta lepo pripremljeno. Pošto smo mi kontrolisali fakultet, samim tim smo bili odgovorni za red na fakultetu. Trudili smo se da održavamo sve… sve ono što bi radili kod svoje kuće, dakle: čistili hodnike, wc-e, stavljali sapune, sve smo, naravno, kupovali od svojih para, itd. To je pogotovo bilo očigledno pred taj roditeljski sastanak, jer smo hteli da sve lepo pripremimo za roditelje i novinare. Bile su podeljene dužnosti: jedni su bili zaduženi za novinare, drugi su bili zaduženi da roditelje odvedu do sale u kojoj se to održavalo. Taj roditeljski sastanak, koji je ujedno bio i konferencija za medije, bio je jako dobar. Ljudi koji su govorili na konferenciji su bili veoma otvoreni, veoma samouvereni. Meni je bilo zanimljivo kako su roditelji izgledali. Nisam sklon patrijarhalnom poimanju porodice i porodičnih odnosa, ali sam primetio određenu vrstu dobronamernosti koja nema nikakve veze sa roditeljskim paternalističkim odnosom prema deci nego ima upravo odnos kao prema nekome koga oni uvažavaju kao ljude. U tom smislu mi je bila jako prijatna ta njihova poseta blokadi.

Sledeći segment: Platforma koju je predložila uprava Filozofskog fakulteta