Prethodno poglavlje: Medijska strategija, medijska sekcija i medijska radna grupa
SEKCIJA ZA OPERATIVU, LOGISTIKU I BEZBEDNOST
Ova sekcija s mandatom uspostavljena je prvenstveno zbog sprovođenja preuzimanja kontrole nad fakultetom za vreme blokade. Uz to se još bavi osiguravanjem osnovnih uslova za održavanje plenuma što uključuje pripremu dostupne tehnike (mikrofoni, pojačalo, kompjuter, videoprojektor itd) i održavanje reda na plenumu.
Temelj na kom se gradi celokupna organizacija kontrole objekta ili prostora su redari. Redare čine studenti dobrovoljci (za vreme blokade FF-a, iz taktičkih razloga se u početku zahtevalo da redari budu samo studenti Filozofskog fakulteta) koji sprovode kontrolu nad fakultetom za vreme blokade nastave. Redarska služba bila je organizovana kroz redarske smene (koje je određivao koordinator smene). Svaki redar dobija zaduženje kada mora da se javi na dužnost i koji deo fakultetskog prostora mora da čuva. Redarske smene su postojale ne samo danju nego i noću, a nije se kontrolisala samo unutrašnjost fakulteta nego i rampa na ulazu na fakultetski parking (na kom tokom blokade nije bilo automobilâ). U redarskim smenama moglo je da učestvuje više ili manje redara, u zavisnosti od raspoloživosti i okolnosti.
Dužnosti redara uključivale su čuvanje objekta i imovine, održavanje čistoće i ostale radnje koje traže fizički angažman kao što su prenošenje stvari, postavljanje i premeštanje raznih oblikâ preprekâ tamo gde se za to ukaže potreba. Redari su takođe, po potrebi uz pomoć drugih studenata, vršili i ometanje nastavnog procesa ako bi neki profesor pokušao da održi nastavu uprkos odluci plenuma. Prekidanje nastavnog procesa se uvek izvršavalo nenasilno, obično razgovorom s dotičnim profesorom i studentima ili onemogućavanjem nastave stvaranjem buke. Sa završetkom smene uloga redarâ ne prestaje, kad god je dežurnim redarima potrebna pomoć očekuje se od svih ostalih prisutnih članova zajednice da je i pruže. Za vreme studentske kontrole nad Filozofskim fakultetom tâ pomoć se u većini slučajeva odnosila na čišćenje fakulteta i blokiranje nastavnog procesa.
Redari su bili raspoređeni tako da su čuvali sve strateške delove fakulteta – rampu na parkiralištu, ulaz, sve hodnike na svim spratovima. Nadzor nad svim delovima fakulteta bio je bitan da bi se omeli pokušaji održavanja nastave i da bi se sprečili eventualni pokušaji krađe fakultetske imovine ili drugi izgredi.
Regulacijom redarskih smena kao i organizacijom ostalih segmenata za koje je zadužena ova grupa, bave se koordinatori kojima je plenum dao mandat za te zadatke. U zavisnosti od broja i obima zadataka angažuje se i potreban broj koordinatorâ. Ako je inicijalnoj grupi koordinatorâ mandat tako definisan, oni mogu da samoinicijativno angažuju dodatne koordinatore kad se za to ukaže potreba. Takva praksa se vrlo uspešno primenjivala.
Redarska služba je takođe, preko svojih koordinatora, držala nadzor nad svim prostorijama na fakultetu i njihovim ključevima, određivala je prostorije za sastanke radnih grupa, prostorije za spavanje preko noći itd. U okvirima njenog delovanja bila je i logistika – nabavka i dopremanje potrebnih količina hrane i pića i njeno odlaganje i pripremanje, kao i nabavka i dopremanje potrebnih materijala.
Studentska kontrola nad Filozofskim fakultetom se i pokazala tako uspešnom zahvaljujući ovakvoj strukturi. Fakultet je bio otvoreniji za javnost nego ikad, svi građani su mogli da slobodno dolaze na sva alternativna predavanja koja su studenti organizovali umesto redovne nastave, svi su mogli da ostanu i prespavaju i da se hrane na fakultetu, novinari su mogli da se kreću zgradom sa mnogo većom slobodom nego u redovno vreme, sve fakultetske službe su radile bez ometanja (biblioteka, knjižara, kantina, kopirnica, studentska služba, dekanat, sekretarijati svih odseka itd), održala su se dva međunarodna simpozijuma, a krađa i šteta na imovini je svedena na nulu što nikad nije bio slučaj za vreme redovnog rada fakulteta. Za vreme blokade nisu zabeleženi nikakvi incidenti.
PROGRAM I PROGRAMSKA SEKCIJA
Program koji se odvijao na Filozofskom fakultetu za vreme blokade bio je posebna alternativa redovnoj nastavi. Pre početka same blokade misao vodilja za stvaranje programa bila je omogućiti studentima našeg fakulteta, koji imaju ispunjen raspored predavanjima, platformu za dijalog i edukaciju o bitnim pitanjima unutar visokoškolskog sistema i o široj društvenoj i političkoj situaciji. Kroz celodnevna predavanja, radionice, filmove, ali i koncerte pokušali smo da studentima, nastavnicima i svim zainteresovanim građanima približimo program koji se fokusirao na različite aspekte problematike socijalne nejednakosti.
Smatrajući da sistem visokog obrazovanja zakazuje u brojnim aspektima, prve nedelje alternativne nastave posvetili smo upravo tim temeljnim problemima. Tako su glavne teme te nedelje bile „Koja je cena školarine?“, „Hrvatsko obrazovanje – opšta pometnja“, „Emancipatorno obrazovanje i socijalna dimenzija bolonjskog procesa“ i „Neoliberalizam, tranzicija i ekonomska demokratija“. Pitanje plaćanja školarinâ u sistemu visokog obrazovanja tek je jedno od niza socijalnih pitanja za koja smatramo da su zanemarivana i nedovoljno raspravljana u javnosti. Dani blokade su stoga bili jedinstvena prilika za otvaranje takvih pitanja.
Kreiranje raznovrsnog i opširnog programa odvijalo se svakodnevno. Program je stvaran na nekonvencionalan način – na mail programske grupe javljali bi se svi studenti, profesori, intelektualci iz najrazličitijih polja, nevladine organizacije i dr. i predlagali teme za predavanja, rasprave ili radionice koje bi ili želeli da se ostvare ili koje bi sami želeli da vode. U isto vreme tražili smo predavače i stručnjake za pojedine teme od opšteg ili užeg studentskog interesa.
Tako su problemi u zdravstvenom sistemu u Hrvatskoj, problematika radnih prava, cenzura medijâ, komercijalizacija javnog prostora, tranzicija, studentski pokreti u regionu i nejednakost obrazovnih šansi samo neke od temâ koje su zauzele mesto u našem programu.
RADNA GRUPA ZA MEĐUPLENUMSKU SARADNJU
Zadatak grupe je uspostavljanje kontakta, komunikacije i okupljanja između studenata raznih fakulteta u svrhu organizacije i koordinacije zajedničkih akcija, razmene informacija i znanja vezanih za način sprovođenja blokade i cilj blokade, pomoć studentima drugih fakulteta u organizovanju vlastitih plenuma i pokretanja i stvaranja bazâ aktivnih studenata uključenih u dalje akcije, rešavanje eventualnih problema i nesporazuma među studentima na raznim fakultetima bilo kroz direktnu komunikaciju, bilo kroz pomoć u organiziranju tribinâ i sl. Takođe se bavi pitanjima koja prevazilaze pojedine plenume, a tiču se zajedničkih odluka svih plenuma uključenih u istu akciju/borbu pri čemu služi kao komunikacijski kanal, odnosno prenosi informacije plenumu o događajima na drugim fakultetima, plenumima i gradovima.
Grupa je otvorena svim građanima, ali po pravilu okuplja studente svih fakulteta na jednom mestu. Studenti drugih fakulteta koji dolaze na grupu (a njihovo učestvovanje nije samo poželjno, nego bez njega grupa ne bi imala smisla) su ravnopravni učesnici i imaju priliku da prenesu konkretne informacije o događanjima na svojim plenumima i među studentima svog fakulteta. Tako su, u direktnom kontaktu s kolegama s drugih fakulteta, pospešivali proces zbližavanja pojedinih plenuma. Svoje zaključke (o potrebnim akcijama, događajima, predlozima i zahtevima vezanim za druge plenume) grupa potom prenosi plenumu. Učesnici grupe pritom nisu delegati pojedinih plenuma i nemaju moć odlučivanja, kao što je nema ni sama grupa. No imaju slobodu da organizuju direktne akcije organizacijskog, operativnog i komunikacijskog karaktera u svrhu poboljšanja povezanosti, organizovanosti i usklađenosti studenata i plenumâ. Zbog širine zadatka, ali pre svega zbog poželjnosti održavanja trajne komunikacije među različitim plenumima, grupa bi trebalo da se sastaje redovno, tokom blokade po mogućnosti svakodnevno, a u neblokadno vreme bar jednom nedeljno.
Akcije koje učesnici grupe mogu da samoinicijativno preduzimaju u slučaju da se pokažu nužnima, obuhvataju rešavanje trenutnih problema i nejasnoća vezanih za način organizovanja studenata tokom blokade te metode i ciljeve blokade. Što kroz direktnu komunikaciju (lično, telefonom, mailom itd) sa zainteresovanim studentima, što neformalnim odlascima na sastanke na druge fakultete ili pomoć pri organizovanju bazâ aktivnih studenata drugih fakulteta. Takođe, pomaže se u organizovanju tribinâ i radionicâ sa svrhom obrazovanja studenata i približavanja ciljeva i metodâ dotad neupućenim studentima. Pritom nijedna akcija se ne izvodi u ime plenuma nego u svoje ime, na poziv zainteresovanih studenata drugih fakulteta. U tom smislu međuplenumska grupa predstavlja kanal direktne komunikacije i međusobnog obrazovanja među studentima različitih fakulteta s ulogom širenja znanja i iskustava o ciljevima i metodama borbe (pored postojećih kanala poput portala, brošurâ, skripte itd).
Grupa prati i studentska pitanja izvan zemlje i prenosi korisne i bitne informacije plenumu. Grupa organizuje i velike sastanke studentskih aktivista iz cele države (i šire), a otvorena je i za saradnju s mogućim nestudentskim (radničkim, seljačkim itd) plenumima.
RADNA GRUPA ZA TEHNIČKA PITANJA PLENUMA (TEHNIKALIJE)
Radna grupa je nastala kako bi se što transparentnije i direktno-demokratski rešavala pitanja funkcionisanja plenuma.
To uključuje primanje predlogâ i komentarâ na funkcionisanje samog plenuma, prikupljanje predlogâ za dnevni red, pripremu moderatorâ, dnevnog reda i svih potrebnih dodatnih informacija i dokumenata relevantnih za plenum i eventualno sazivanje vanrednog plenuma.
Kako bi se olakšalo funkcionisanje plenuma, nastajala su Pravila i smernice plenuma Filozofskog fakulteta u Zagrebu (vidi dole), koja predstavljaju opis funkcionisanja pojedinih aspekata plenuma i predlog rešenja tehničkih pitanja koja su se javljala tokom zasedanjâ.
Radna grupa je počela da se sastaje nekoliko dana nakon početka blokade kada se ukazala potreba za sistematičnijim pristupom rešavanju tekućih poteškoća u funkcionisanju plenuma, ali i kao mesto rasprave o plenumu i direktnoj demokratiji uopšte: šta je to, šta se u okviru nje može, kako se sve može i kakva bi mogla biti budućnost takvog načina političkog organizovanja. S vremenom se radna grupa ipak profilisala tako da je rešavala praktične i konkretne probleme organizacije plenumâ i radnih grupa više nego što je teoretski raspravljala o direktnoj demokratiji.
Za vreme studentske kontrole nad fakultetom, potreba za transparentnim i delotvornim funkcionisanjem plenuma rešena je na sledeći način:
- radna grupa za tehnička pitanja plenuma imala je svakodnevne, javno najavljene sastanke, otvorene za sve zainteresovane, uz prisutnost moderatora plenuma
- za predloge, primedbe i pitanja postavljen je sandučić u holu fakulteta i otvoren mail grupe za tehnička pitanja
- svaki pristigli predlog je razmotren na sastanku grupe, pokušalo se pronaći rešenje i na plenumu izneti svaki takav slučaj
Kroz takvo delovanje, došlo se do formulacije Pravilâ i smernicâ plenuma FFZG-a kako bi se olakšalo buduće funkcionisanje i izbeglo nepotrebno svakodnevno vraćanje na već razmatrana pitanja. Pravila i smernice nisu ništa drugo do zapisana rešenjâ koja su se pokazala korisna u praksi plenuma i kao takva nisu nikakav nepromenjiv zakon koji bi stajao iznad plenuma. Sva pravila i smernice potvrđena su glasanjem na plenumu.
Za vreme privremene suspenzije studentske kontrole nad fakultetom, grupa za tehnička pitanja deluje kao svojevrsni „hladni pogon“ – osigurava transparentnu komunikaciju u smislu upozoravanja na aktualne teme i vesti kroz sastavljanje dnevnog reda sledećeg plenuma, pripremu moderatorâ i, ukoliko je potrebno, saziva vanredne plenume. Sastanci radne grupe otvoreni su svima, a kroz obaveznu prisutnost moderatorâ prethodnog i narednog plenuma, osigurava se kontinuitet i prenos informacijâ o aktuelnim temama. Osim oglašenih sastanaka između dva plenuma, grupa za tehnička pitanja se obavezno sastaje dva sata pre svakog plenuma.
RADNA GRUPA ZA SECIRANJE (ANALIZU) DOKUMENATA
To read without reflecting is like eating without digesting.
~ Edmund Burke ~
Grupa za seciranje (analizu) dokumenata nastala je tokom blokade 2009. godine, pre svega iz potrebe da se bolje razmotre dopisi i dokumenti državnih i drugih tela i da se protumače na odgovarajuć način.
Kad je reč o službenim dokumentima poput statutâ, pravilnikâ, izveštajâ i sl, zadatak grupe za seciranje dokumenata je da detaljno pročita zadat tekst i razmotri sve implikacije koje iz njega proizlaze. Grupa ima slobodu da konsultuje osobe za koje proceni da mogu da joj pomognu u radu, iako ostaje na samim članovima grupe da iznesu konačnu analizu.
Čitanje dopisâ predstavlja središnji zadatak grupe, posebno u situacijama kada se vrši pritisak na različite institucije (npr. na MZOŠ1[Ministarstvo znanosti, obrazovanja i športa.]), a nije otvoren kanal za neposrednu komunikaciju (jer je, na primer, odlučeno da nema pregovora). Tada grupa za seciranje dokumenata mora da pročita dopise, da ih protumači i uklopi u postojeći skup zakonâ i pravilâ. Službeni dokumenti ne moraju i obično nisu pisani jasnim i razgovetnim jezikom nego prilično gustim birokratsko-pravnim žargonom čija je primarna funkcija onemogućavanje čitanja. U toj situaciji formirana grupa mora da pažljivo dešifruje svaku rečenicu i da na kraju pokuša da dovede različite delove teksta u smislenu celinu. Taj posao zahteva visok nivo koncentracije i staloženosti. Stoga se preporučuje da broj članova u grupi ne prelazi deset ljudi (iako je grupa, naravno, otvorena svima). Takođe je preporučljivo da grupa obavi posao bez velikih pauza između sednicâ. Optimalno, rad na određenom tekstu traje dva ili više dana zaredom u višesatnim seansama. Može biti kontraproduktivno (iako se zapravo ne može sprečiti) da se inicijalna postava grupe menja jer to zahteva vreme da se novi članovi grupe upute u problematiku, što dovodi do prekida radne dinamike, stvara psihološki pritisak na druge prisutne i vodi prema površnosti. To se u velikoj meri može sprečiti pomnim vođenjem zapisnika.
Grupa za seciranje dokumenata po pravilu se saziva ad hoc, po potrebi, i nije potrebno da se neprestano održava. Jednom kada je sazvana ona bi, u cilju delotvornosti, trebalo da deluje prema gore navedenim smernicama. Grupi je takođe neizostavno potreban moderator, kompjuter i prema mogućnostima projektor ili grafoskop kako bi dokument koji se secira bio istovremeno u vidnom polju svih članova grupe.
Smisao direktno-demokratskog odlučivanja leži u egalitarnom pristupu znanju svih koji su uključeni u donošenje odlukâ. To je svrha čijem ostvarenju i grupa za seciranje dokumenata treba da doprinese svojim radom.
RADNA GRUPA ZA MINIAKCIJE
Radna grupa za miniakcije nastala je kao platforma za organizovanje različitih akcija i intervencija u javnoj sferi i prvenstveno je težila operativnom delovanju kroz artikulaciju ideja u formi javnog performansa i/ili akcijâ. Jedan od glavnih postulata grupe za miniakcije je neformalna organizacija bez zaziranja od subverzivnog ili nekonvencionalnog delovanja. Kao takve aktivnosti moglo bi se opisati postavljanje transparenata na javne zgrade, nenajavljeni performansi na granici javnog okupljanja, noćne akcije s različitim intervencijama u prostoru kao i sve akcije za koje je potrebna koordinacija veće grupe ljudî u zavisnosti od prostorno-vremenskom kontekstu. Važno je naglasiti da aktivnosti nisu same po sebi ilegalne, već se teži da se što direktnije utiče na javnost što ponekad uključuje i gore spomenute metode.
Kao i sve druge radne grupe, grupa za miniakcije je otvorena svim zainteresovanima i za veće projekte traži mandat od plenuma, dok je u manjim akcijama delovanje nezavisno, tj. ne traži uzastopnu potvrdu plenuma za akcije koje su se već provodile. Takve akcije se ne provode na poziv plenuma, već kao posebna inicijativa zainteresovanih unutar same grupe. Izveštaji o radu grupe za miniakcije se redovno podnose plenumu, a, ako se ukaže potreba, sve akcije su podložne raspravi na samom plenumu. U delovanju grupe za miniakcije naglašena je interdisciplinarnost – saradnja sa studentima ostalih fakulteta, umetnicima i zainteresovanim građanima, kao i saradnja s drugim grupama, npr. s grupom za informisanje u vezi s distribucijom informativnih materijala i sl.
Delovanje radne grupe za miniakcije najbolje se može ilustrovati primerima najznačajnijih akcija:
„5do12“
5 do 12 je nastao saradnjom savremenih umetnika i studenata na radnoj grupi za miniakcije. Reč je o svojevrsnom javnom performansu koji omogućava svim građanima da simbolično iskažu solidarnost sa zahtevima studenata. Akcija traje pet minuta tokom kojih učesnici čekanjem u redu poručuju da im je već „5 do 12“ odnosa prema obrazovanju u ovom društvu. Akcija je postigla izuzetan odziv te se proširila i često se sinhronizovala s drugim gradovima u Hrvatskoj. Prednost akcije ovakvog tipa je što od građana zahteva jako malo vremena, vrlo je vizuelno efektna i provodi se na najfrekventnijim javnim lokacijama te je stoga i vrlo atraktivna i za praćenje putem medijâ. Treba napomenuti da postoji i istoimena publikacija koja na duhovit i informativan način pruža obaveštenja o studentskim zahtevima i akcijama.
Zatrubi za obrazovanje
Zatrubi za obrazovanje je akcija kojom se na vrlo jasan i jednostavan način iskazuje solidarnost sa studentima: trubljenjem! Grupa od dvoje ili više učesnika na nekom glavnom i prometnom putu drži transparent s porukom u naslovu, a prolazeći vozači trube u znak podrške. Preporučljivo je izvoditi akcije u doba najveće saobraćajne gužve u gradu, dakle osam sati ujutro ili oko pet sati popodne. Ova akcija je takođe jako motivišuća za sve učesnike, a i medijski zanimljiva zbog nesnosne buke koja se zna razviti.
Max art fest
Plenum FFZG-a se odazvao pozivu za učestvovanjem na trodnevnom umetničkom festivalu MAX ART FEST te je mandat dao radnoj grupi za miniakcije. Studenti su učestvovanjem na festivalu dobili središnju poziciju u podzemnom prolazu Kvatrić. Program je zamišljen unutar tematskih okvira neoliberalizacije i privatizacije školstva, efikasnosti bolonjskog procesa, solidarnosti s drugim društvenim skupinama te načelima direktne demokratije. Izvedba programa može se uporediti sa alternativnim programom za vreme blokade nastave na fakultetu, a sastojala se od informativnih projekcija i filmova, izložbe fotografija, klasičnih i videowall-predavanja, radionicâ, stalnog stola za peticije i deljenja informativnih materijala, umetničkih instalacija i performansâ. Festival je posetio velik broj namernih posetioca i slučajnih prolaznika. Osim što ovakve akcije podižu moral učesnicima druženjem i razgovorom s građanima koji su došli u znak podrške, jako je važan i moment informisanja slučajnih prolaznika jer je bilo nemoguće zaobići studente smeštene u podzemnom prolazu. Ovakvi veći projekti, kao što je učestvovanje na MAX ART FEST-u, zahtevaju bitno više aktivnih učesnika, vremena i truda nego jednokratni performansi, ali zato poruka potencijalno dopire do mnogo većeg broja ljudi.
Špalir etičke interpelacije
Mini akcija usmerena prema Fakultetskom veću Filozofskog fakulteta u Zagrebu kako bi ono pokazalo i konkretnu a ne samo deklarativnu podršku studentskim zahtevima. Činili su je studenti poređani u dva reda kroz koji su profesori morali proći pre odlaska na sednicu veća. Pritom su im deljeni info materijali, te ih se direktno podsetilo na prisutnost studenata i njihov etički sud o stavovima veća, kako bi se izvršio pritisak i eventualno uticalo na odluke Fakultetskog veća
Akcija podrške seljacima
Oblik subverzivne noćne akcije koja je zahtevala koordinaciju većeg broja ljudi. Ideja je bila da se izrazi direktna podrška seljacima za vreme njihovog protesta ispred zgrade Ministarstva poljoprivrede. Uručeni su im brojevi „5do12“ i skripte, te hrana i piće koje se uspelo skupiti. Sama akcija je organizovana za malo više od sat vremena putem mobilnog telefona, i osim logističke i moralne podrške seljacima, završila je dužom blokadom ulice, koja je nakon policijske intervencije prekinuta.
Na kraju treba istaći da je grupa za miniakcije multidisciplinarna radna grupa koja se bazira na studentima, ali je otvorena za sve zainteresovane građane. Iako neke od ovih akcija formom naginju umetničkom performansu, po primarnoj nameri ipak predstavljaju oblik političkog delovanja. Ono što se ovim akcijama omogućava je da građani izraze podršku ciljevima, ali i prodube svoje razumevanje istih. Poželjna posledica ovakvih akcija je, dakle, infomisanje i mobilizacija šire javnosti, bilo kroz medijske izveštaje o akciji, bilo kroz neposredan kontakt u trenutku njenog odvijanja u javnom prostoru.
BLOG/PORTAL I BLOGERSKA SEKCIJA
Početkom blokade Filozofskog fakulteta u Zagrebu s radom je počeo i blog Slobodni Filozofski (SlobFil), čija je internet adresa www.slobodnifilozofski.com (prva je adresa bila http://slobodnifilozofski.bloger.hr). Isprva je svrha bloga bila informisanje studenata i šire javnosti o aktuelnostima u vezi s blokadom. Blogeri redovno objavljuju informacije koje se tiču rada plenuma ili koordinacije radnih grupa (na blogu se objavljuju termini radnih grupa). Slobodni Filozofski je vremenom prerastao iz bloga u portal. SlobFil prati studentski aktivizam na svim hrvatskim i inostranim fakultetima, a osim tekstova koji se bave komercijalizacijom visokog obrazovanja, ima i edukativnu ulogu te se na njemu objavljuju i tekstovi i filmovi vezani za širu problematiku neoliberalizma, ekonomije, borbe za socijalna prava itd, na primer, u sklopu tzv. „Letnje škole“.
Uredništvo bloga/portala (tj. blogerska sekcija) ima mandat plenuma, a u njega po potrebi ulaze i novi članovi. Uredništvo, dakle, ima uređivačku slobodu i autonomiju, ali u okviru odlukâ plenuma. Na portalu su objavljivani i originalni tekstovi i prevodi, i tekstovi preuzimani iz drugih medija. Tekstovi s portala uglavnom se objavljuju i u Skripti. Postoji i međunarodna verzija portala na više stranih jezika: slobodnifilozofski.org. Tekstovi su (npr. Prevodi saopštenja za medije) priređivani u okviru radne grupe za prevođenje. Slobodni Filozofski sarađuje s ostalim studentskim internetskim stranicama u zemlji u inostranstvu.
SKRIPTA I RADNA GRUPA ZA INFORMISANJE
Prvi štampani materijal u razdoblju pripremanja blokade bili su plakati koji su obaveštavali o odluci da će svi studenti plaćati diplomske studije. Nakon toga lepljeni su plakati i podeljeni leci s najavom tribine „Pravo na obrazovanje“ koja je pretvorena u plenum i na kojoj je dvestotinak studenata glasanjem odlučilo da se ide u blokadu.
Prva skripta je štampana u više od hiljadu primeraka na prvi dan blokade, a sadržavala je dva saopštenja nezavisne studentske inicijative za pravo na besplatno obrazovanje, tekst o direktnoj demokratiji kao obliku odlučivanja, dva FAQ-a, kodeks ponašanja za vreme studentske kontrole nad fakultetom i program za prva dva dana blokade. Proglasi i FAQ-ovi objavljivani su i u mnogim sledećim izdanjima. Tokom blokade skripta je izlazila svakodnevno, a ponekad i dva puta dnevno (jutarnje izdanje je sadržavalo uglavnom tekstove objavljene na blogu, a popodnevno bi sadržavalo FAQ-ove i dnevno saopštenje za medije). U razdoblju suspenzije blokade Skripta je, osim za vreme kratke letnje pauze, izlazila jednom (ponekad i dvaput) nedeljno, a tiraž je varirao od 1500 do 4000 primeraka, u zavisnosti od donacija i pomoći podržavalaca inicijative.
Sekcija koja radi Skriptu ima mandat dobijen od plenuma, a sama Skripta je zamišljena kao glasilo koje širem broju ljudi zainteresovanih za studentski pokret i blokadu omogućuje informisanje o blokadi i borbi za pravo na besplatno obrazovanje. Brojni teorijski tekstovi koji se u njoj objavljuju takođe su vezani uz borbu za socijalna i radnička prava. Njihova svrha je postaviti borbu za besplatno obrazovanje u širi kontekst borbe protiv neoliberalnih reformi koje ta prava pokušavaju da iskorene. Svrha Skripte je da doprinese javnoj cirkulaciji kritičkih analiza društvenih i istorijskih procesa.
Stoga Skripta nije samo studentsko glasilo već i glasilo za sve one koji žele da steknu kritički uvid u stanje društva, politike i ekonomije i da dobiju osnovna znanja potrebna za strategije otpora socijalno destruktivnim procesima. Njena distribucija pokriva, počevši od Filozofskog fakulteta, brojne fakultete u Zagrebu i drugim gradovima ali i druga mesta poput Studentskog centra, Kulturno-informativnog centra, Bookse, Mame, bioskope, biblioteke, fotokopirnice, kebabdžinice, restorane itd.
U Skriptama su izlazile sledeće kategorije tekstova: saopštenja za medije, izveštaji s plenuma, podrške studentima od strane raznih organizacija i istaknutih pojedinaca među kojima su bile i podrške iz inostranstva. Studenti su, odlučujući o tome na plenumu, slali podrške drugim grupama u Hrvatskoj, ali i u inostranstvu – na primer studentima u Brazilu, Nemačkoj, Pitsburgu, Kaliforniji, Austriji, Tuzli itd. Pripremana su i izdanja Skripti za posebne prilike poput Skripte koja je deljena maturantima koji su se spremali za prijemni ispit za FF (Skripta – prijemna), srednjoškolska Skripta, Skripta – ekonomska (povodom učestvovanja delegatâ plenuma na međunarodnoj studentskoj konferenciji koju su organizovali studenti s Ekonomskog fakulteta) te Skripta – pregledna, s tekstovima koji daju temeljni uvid u kontekst borbe za pravo na besplatno obrazovanje.
Na brojnim fakultetima izlazile su razne skripte, po uzoru na prvobitni model. U njima su objavljivani tekstovi važni za pojedine fakultete i njihove problem, tekstovi o besplatnom obrazovanju i borbi za njega. Tokom blokade i za vreme njene suspenzije na brojnim fakultetima izrađivana su i distribuirana studentska glasila vezana uz blokade i obrazovanje koja su formom slična Skripti. Ta izdanja su nosila i drugačija imena, npr. riječka skRIpta ili Panda iz Splita.
Za uspešno objavljivanje Skripte potrebna je organizovanost i timski rad u svim fazama njene proizvodnje i distribucije. Veći broj ljudi radi na odabiru, skupljanju i prevođenju tekstova za Skriptu i portal SlobFil. Prevode se strani i prenose domaći tekstovi. Tekstovi u Skripti su obično prilagođeni trenutnim potrebama, akcijama i događanjima. Kada je građa za Skriptu gotova, tekst se slaže i kompjuterski prelama pa se nosi na štampu i kopiranje.
Presavijanje skripte odvija se kao druženje na radnoj grupi za informisanje (ali i u drugim prilikama, na primer na plenumima i na raznim druženjima i akcijama). Uz presavijanje i razgovor ponekad se gledaju predavanja i filmovi obrazovnog karaktera, a smišljaju se i nove metode i forme informisanja. Ista grupa vodi brigu o plakatima koji najavljuju plenume i radionice na fakultetu i šire. Organizuju se i deljenja Skripte po gradu (u zavisnosti od potrebe za tim).
Skripta može da se skine online s portala www.slobodnifilozofski.com, gde svoj program objavljuje i SkriptaTV, pokrenuta krajem 2008, no zasad još u početnoj fazi, s namerom da zainteresovanima donosi prvenstveno edukativno-aktivistički program, sličnog sadržaja kakav se pojavljuje u štampanoj Skripti i na portalu Slobodni Filozofski.
RADNA GRUPA ZA ŠIRENJE DIREKTNE DEMOKRATIJE
Osnovana je s ciljem širenja ideje i uspostavljanja prakse direktne demokratije. Takvo delovanje nužno je uključilo kritiku i aktivno suprotstavljanje kapitalističkom političko-ekonomskom sistemu.
Prvi put je sazvana u jesen 2009. radi izrade brodogradilišnog FAQ-a (teksta kojim se pokušalo potaknuti radnike u brodogradilištima, a i širu zajednicu na suprotstavljanje privatizaciji). Te godine će se sastati još samo jednom, a da bi s pravim radom počela tek početkom 2010. godine (nakon što su za vreme trajanja druge blokade FFZG-a i neposredno nakon nje uspostavljene intenzivnije veze s radnicima).
Jedan od prvih koraka bilo je okupljanje ljudi iz različitih društvenih grupacija i delova zemlje, tako da danas unutar grupe deluju studenti, osoblje u fakultetu, sindikalisti, novinari i ostali iz desetak gradova. Sastanci radne grupe su, u skladu s postojećom praksom plenuma i ostalih radnih grupa, otvoreni za sve.
Neke od akcija grupe:
- Pisanje, štampa i distribucija brošure Radnici i radnička prava (nadopunjena transkriptom predavanja o uspešnoj borbi radnika Petrokemije protiv privatizacije) u saradnji sa sindikatima, čiji tekst se bavi pozicioniranjem radništva u postojećem političko-ekonomskom sistemu i demaskiranjem pojmova i procesa poput „socijalnog dijaloga“, „socijalnog partnerstva“, „divljeg kapitalizma“ i dr.
- Odlazak u okupirana preduzeća, odnosno preduzeća u štrajku (Pevec, Željezara Split, Jadranska pivovara, Osječka pivovara) kako bi se izrazila solidarnost, razgovaralo o perspektivama i mogućoj saradnji, delile brošure i organizovale projekcije dokumentarnih filmova vezanih za radničku problematiku (prikazivanje filma The Take o radničkom upravljanju fabrikama u Argentini).
- Održavanje predavanja o direktnoj demokratiji u srednjim školama.
- Organizacija tribina na FFZG-u vezanih za radničku problematiku (npr. izlaganje jednog od učesnika akcije zauzimanja trgovačkih centara Pevec u vreme dok su centri bili okupirani).
DRUŠTVENI KONTEKST BORBE ZA BESPLATNO OBRAZOVANJE I MOTIVACIJA AKCIJE
Uvođenje participacijâ i školarinâ u proces visokog obrazovanja nije pitanje oko koga su se u javnosti vodile kritičke rasprave dok nisu pokrenute studentske akcije. Među parlamentarnim strankama i drugim „društvenim faktorima“ (poput medijâ, različitih „stručnjaka“, nevladinih organizacija i sl) vladao je izričit ili prećutan konsenzus o načelnoj nespornosti uvođenja školarinâ u visoko obrazovanje. To se po pravilu predstavljalo kao pitanje nužne „modernizacije“ u procesu postupnog napuštanja tzv. „socijalističkog nasleđa“ i približavanju „evropskim standardima“. U hrvatskom javnom prostoru i nakon gotovo dvadeset godina „procesa tranzicije“ dovoljno je pravdati intervencije u društvenu strukturu krajnjim ciljem buduće pripadnosti Evropskoj uniji da bi one bile pošteđene svakog kritičkog propitivanja. Članstvo u Evropskoj uniji predstavlja se kao garancija za uspostavljanje države blagostanja pa su i sve žrtve koje se tom cilju prilažu automatski opravdane. Mediji i političke elite pritom izbegavaju da postavljaju pitanja o realnoj strukturi Evropske unije danas, odnosno do koje mere je on još spojiv s nasleđenim predstavama o zapadnoevropskoj državi blagostanja. U Hrvatskoj jedva da su i tzv. stručnjaci čuli za Lisabonski sporazum – temeljni dokument nove i neoliberalne Evropske unije – a kamoli da bi se o njemu vodila javna rasprava s ciljem informisanja šire javnosti. Umesto toga, mit o Evropskoj uniji kao zoni opšteg blagostanja i dalje se nekritički podržava od strane elitâ. Štaviše, njime se opravdava ukidanje stečenih socijalnih prava danas. Osnovno protivrečje – ukidanje socijalnih prava koja definiraju državu blagostanja u ime buduće pripadnosti zoni blagostanja – tako ostaje prećuteno i nerazrešeno.
Napad na stečena socijalna prava
Nekritički govor o Evropskoj uniji kao budućoj garanciji blagostanja je aspekt snažnog ideološkog opravdanja napada na stečena socijalna prava. To je jedna taktička grana proizvodnje pristanka većine na smanjenje pravâ i kalkulisano podilaženje interesima kapitala (važan primer za ovo drugo su potezi poput tzv. „fleksibilizacije“ radnog odnosa – a to ne znači ništa drugo nego olakšavanje poslodavcima da otpuštaju radnike, što je navodno u dugoročnom interesu tih istih radnika).
Drugi način da se proizvede pristanak je da se o pravima – poput Ustavom zagarantovanog prava na obrazovanje – prestane govoriti kao pravima. Umesto toga, stečena prava se predstavljaju i napadaju kao iracionalne privilegije nasleđene iz socijalizma. Kako se socijalizam smatra istorijski poraženim projektom, insistiranje na stečenim socijalnim pravima po ideološkom automatizmu diskvalifikuje svakoga ko insistira na njima. Na taj način se simboličkim zastrašivanjem – pretnjom etiketama poput „jugonostalgije“, „zaostalosti“ ili „paratizma“ –guši svaka kritika napadanja na socijalna prava.
Još jedan važan aspekt tih strategija proizvodnje pristanka je i priča o budžetskom deficitu. Pitanje uvođenja participacijâ i školarinâ u visoko obrazovanje tako više ne bi bilo pitanje političkog zaokreta (protiv interesâ većine), nego čisto fiskalna, upravna, a time i objektivna nužnost. Nakon iracionalnosti sistema socijalističkih privilegija navodno nužno sledi racionalizacija javnih troškova. Međutim, čak i u slučaju stvarnog budžetskog deficita takav tip argumentacije ostaje problematičan. Naime, ovakvom logikom pitanje poželjnog društvenog sistema – a socijalna prava su samo njegov institucionalizovani minimalni okvir – prećutno biva podređen pitanju njegove tehničke izvodljivosti. Dakle, umesto da se postavi pitanje: „Zašto je nužno učiniti da i dalje budemo u mogućnosti da ostvarujemo dostupnu zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i penzije za sve?“, ono se prećutno odbacuje upućivanjem na fiskalna ograničenja. Pritom se prećutkuje da budžet pune porezi koje plaća radna većina u uverenju da će oni koji vrše državne funkcije prikupljenim sredstvima raspolagati u interesu većine. Zaključak da fiskalni manjak vodi u nužno smanjenje socijalnih prava većine nije stvar objektivne, logičke nužnosti. Naprotiv, u osnovi takvog zaključka leži prećutna politička odluka protiv interesa većine. Sama činjenica da se u raspravama o budžetskom deficitu mogućnost progresivnije porezne politike – npr. oporezivanje profitâ banaka ili telekomunikacijskih kompanija koje nacionalnu ekonomiju napuštaju bez ikakvih zakonskih prepreka – a priori odbacuje ili se odbija spominjati je, pouzdan je indikator prećutnog konsenzusa među političkim elitama u korist kapitala, a protiv interesâ većine.
Poimanje demokratije
Iz svega navedenog nužno proizlazi pitanje o prirodi demokratije u kojoj je samorazumljivo da političke elite rade protiv interesâ većine. Kao što je već rečeno, minimalno institucionalno definisani interesi većine čine istorijski stečena socijalna prava. Napad na njih predstavlja nedvosmislenu odluku protiv demokratije. To jest, ako pod demokratijom zaista podrazumevamo vladavinu većine u korist opšteg dobra, a ne ispražnjeni ritual glasačkog odabira među pripadnicima političke elite koji se međusobno razlikuju samo po imenima stranaka čiji su kandidati. Predstavnička demokratija nije forma bez inherentnih opasnosti i protivrečnosti. Nominalne predstavnike opšteg interesa lako je korumpirati ili podrediti realnoj moći kapitala. A važan aspekt moći kapitala čini i to da je oslobođen obaveze da se svake četiri godine podvrgava makar nesavršenom minimumu demokratskog poziva na odgovornost. Moć privatnog vlasništva ne podleže pitanjima o njenom protivrečnom odnosu s navodnom vladavinom naroda. U takvom kontekstu svako ko ozbiljno shvata ideju demokratije obavezan je i da se kritički suoči s tim protivrečnostima, pogotovo tamo gde je na delu očigledna antidemokratska politička praksa kao što je neoliberalni napad na socijalna prava.
U tom svetlu i studentsku borbu za pravo na besplatno obrazovanje treba shvatiti kao deo obuhvatnije borbe za odbranu interesâ većine, a ne kao partikularno i sebično zastranjenje, kakvim ga neki mediji i političari pokušavaju prikazati.
Pored svega ostalog što je već rečeno o direktnoj demokratiji kao formi odlučivanja, treba dodati i ovo: na određenom nivou direktna demokratija je direktna posledica neispunjenih obećanja predstavničke demokratije. Tamo gde predstavnička demokratija ne ispunjava svoja obećanja, direktno-demokratsko odlučivanje postaje čuvar i podsetnik njenog fundamentalnog smisla – bauk koji ne prestaje da kruži.