Protest u Novom Sadu

Prethodni segment: Crveni karton za Vladu i Univerzitet

 

Pošto se prethodna sednica KONUS-a, koja je održana u Beogradu, završila neslavno za rektore i dekane, ovi su odlučili da sednicu na kojoj će doneti odluku o (ne)izjednačavanju „diplomiranih“ i „mastera“ održe u Novom Sadu. Oni su se nadali da će sve proći glatko, međutim, novosadski studenti su se organizovali i napravili protest, a prudružila im se i grupa kolega i koleginica iz Beograda, koji su organizovano došli vozom, noseći prepoznatljive transparente.

Novosadski studenti su se okupili na Filozofskom fakultetu pred početak sednice KONUS-a, a kada je ona počela, upali su u kino-salu gde se sednica održavala. Ubrzo su im se pridržile i kolege i koleginice iz Beograda. Jedan od članova protestnog odbora Studentskog protesta 2006. je tokom diskusije o kriterijumima za usklađivanje starih i novih zvanja u nekoliko navrata uzimao reč, oštro i argumentovano kritikujući stavove pojedinih fakulteta i njihov odnos prema studentima.

Ne obazirući se na studente, delegati KONUS-a su oborili ranije donetu odluku o ekvivalneciji zvanja i tako pripremili teren za dodatno naplaćivanje i brojne zlouopotebe sa upisom na master studije. Kada su napuštali salu, studenti su ih ispratili povicima „Lopovi! Lopovi!“.

 

(pismo poslato na diskusionu listu Studentskog protesta, 15. novembra)

Danas dolazi dekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Marija Kleut, u Savez studenata Filozofskog i obraća se predsedniku Saveza. Navodno će u sutrašnjem Službenom glasniku izaći odluka po kojoj će svi univerziteti u Srbiji dobiti novac sa sufinansiranje master-studija, svi sem novosadskog. Njen predlog je da se organizuju studenti UNS-a u protestu protiv takve odluke. Drugim rečima, u trenutku kada beogradski studenti dolaze u Novi Sad da se bore za izjednačavanje diplome sa masterom, dotle se od NS-studenata trazi da im se suprotstave, i da u stilu najgorih reformista traže pare za već postojeće i priznate master-studije! Dakle, da čovek popizdi! Naravno da će svako ko bude na protestu biti za ekvivalenciju, a za ovo bušenje, što stiže od beogradske vrhuške, će malo da izvise…

Predlog: protest u Novom Sadu, petak, 11h, Studentski trg (kod fontane, između FTN-a i Pravnog). Odatle se ide na Filozofski.

Grupa studenata sa FF-a i FTN-a (Novi Sad)

 

Rasprava sa „studentskom predstavnicom“

Po završetnu sednice KONUS-a, okupljeni studenti su ispred sale u kojoj je bila sednica zatekli Helenu Hiršenberger, studentkinju prorektorku Univerziteta u Novom Sadu, koja je davala izjavu za medije i počeli da se raspravljaju sa njom. Ona je na upravo završenoj sednici KONUS-a iznosila antistudentske stavove i držala stranu rektorima i dekanima, protiv ostalih studentskih predstavnika koji su se zalagali za automatsko izjednačavanje diploma.

Helena Hiršenberger: …U principu, ukoliko zakonodavac pokaže nameru da promeni zakon i da izjednači i po stepenu stručne spreme i po dostupnosti drugih nivoa studija bivše diplomirane i buduće mastere, to je apsolutno legitimno i to ću naravno podržati. Trenutno zakon nije takav i KONUS nema mogućnosti da takvu odluku donese. Ono što KONUS ima mogućnost da donese jeste upravo utvrđivanje kriterijuma za ekvivalenciju… U Srbiji ne postoji takva klima koja može takvu odluku da donese. Zapravo, ni bilo gde u regionu diplome nisu zamenjivane…

Neko dobacuje: Ne snimajte je! Ona ne predstavlja studente!

Milica, studentkinja iz Novog Sada: Kakva bre Studentska unija, Savez studenata? Gde su ti ljudi? Čiji si ti predstavnik? Daješ sebi luksuz…

Tadej, student iz Beograda: Ti si svoj predstavnik. Ti si ovde sama. Predstavljaš svog rektora.

Helena Hiršenberger: Ja posmatram iz perspektive našeg Univerziteta.

Zoran, student iz Novog Sada: E, a ja posmatram iz perspektive ljudi koji ovde žive i koji neće moći da školuju svoju decu nego će moći samo oni koji su se nakrali u poslednjih petnaest godina.

Helena Hiršenberger: Niko nije zamenjivao diplome, izjednačila su se prava.

Vlada, student iz Beograda: Izvini, a šta se desilo u Hrvatskoj?

Helena Hiršenberger: Niko u Hrvatskoj nije zamenio diplome, izjednačila su se prava na tržištu rada i prava na doktorskim studijama.

Vlada: Ko će da odredi moje bodove? Ko će?

Helena Hiršenberger: Tvoje bodove određuje fakultet!

Vlada: Na osnovu čega će fakultet da odredi bodove?

Marko, student iz Novog Sada: …umesto da držiš stranu lopovima koji hoće da napune džepove sebi i svojim fakultetima trebala bi da…

Filip, student iz Beograda: Ako niko nije protumačio zakon, kako može da se donese odluka na osnovu nepravilnog zakona?

Vlada: Na osnovu čega će bodove donositi fakulteti? Na osnovu čega će mene bodovati? Šta? Hoćeš li mi reći?

Helena Hiršenberger: Na osnovu opterećenja…

Filip: Kako možeš na osnovu pravila koja ne važe da doneseš ispravnu odluku?

 

Komentari zabeleženi u Novom Sadu, u dok je trajala sednica KONUS-a

Student: Pa dobro, bitno je, saosećam sa studentima koji su završili po starom i sad moraju opet da se zezaju. Šta ja tu mogu? Kako ja mogu da utičem? Ne mogu nikako, jel’ tako? Pa jel’ mogu ja kao student druge godine studija da išta uradim. Šta ja mogu?

Studentkinja: Došla sam da podržim kolege sa drugih fakulteta kojima se ne priznaje master, iako se meni priznaje. Ja sam sa Fakulteta tehničkih nauka. Peta sam godina. Meni se priznaje master, njima se ne priznaje. Gledajući generacije iza nas… Sramota. Moj otac je završio fakultet i njemu će se fakultet priznavati kao viša škola. Sramota.

Darko, student iz Beograda: Mi smo došli da podržimo protest ovde. Mislimo da je potrebno da se studenti povezuju po celoj Srbiji. Ovo se tiče svih, i školarine i diplome su pitanje i svih budućih i svih prethonih generacija. U Beogradu ovaj protest traje već mesec dana i raste polako. To je činjenica. Prošle nedelje je ova ista sednica KONUS-a bila u Beogradu. Tada smo uspeli da uđemo u Rektorat, i oni su bili primorani da ovu odluku odlože, zbog toga su danas u Novom Sadu.

Mi smo primorani da idemo do kraja. Mi nemamo drugog izbora. Gubimo status diplomiranog studenta, gubimo mogućnost napredovanja, mogućnost da se zapošljavamo, tako da nije pitanje dokle smo spremni da idemo, nego dokle moramo da idemo.

Drugo, studentske organizacije rade veoma loše, veoma često rade sa upravom, neće da prihvate naše inicijative i tvrde da su to nebitne stvari, da nismo u pravu. Sad su počeli da se ubacuju kad je protest počeo da se omasovljava, kada ima više ljudi. Sada pokušavaju da izvuku neku korist za sebe.

Studentkinja: Oni su jednoglasni u svojoj odluci. Apsolutno nemaju razumevanja za naše zahteve. Čak potcenjuju naše znanje, sposobnosti. Bukvalno sam čula od jednog akademskog građanina, pretpostavljam da je neki dekan, kako je studenta koji se javio za reč nazvao „đubre“ i još je pretio „’ajde, ponovi još jednom to“, a kolega je samo hteo da iznese argumente za ekvivalenciju. Jednostavno strašne uvrede… Ja sam sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu.

Studentske organizacije su ovde totalno neorganizovane. Mislim da je ovo prvi štrajk na Univerzitetu u Novom Sadu. Apsolutno je sve neorganizovano. Studenti, koje smo pozvali da izađu sa predavanja i vežbi, su nezainteresovani. Kao da se to ne tiče njih. Niko neće da se bori za svoja prava. Ništa. Nikakva organizacije ne funkcioniše. Jako sam revoltirana.

Matija: Studentske organizacije u Beogradu su rešile da se pozabave nekim studentskim pitanjima, konačno. Studentski predstavnici iz Beograda podržavaju naše zahteve. Međutim, studentkinja prorektorka iz Novog Sada zastupa neku teoriju koja mi nije uopšte jasna sa stanovništa nekog ko je student. Nije mi jasno kako neko može tako da priča i da na taj način napada direktno studentske interese, interese svih studenata koji su upisali zaključno sa prethodnom godinom, interese svih studenata koji su diplomirali. Ne mogu da pojmim njenu reakciju i njen stav na ovu temu.

Što se tiče atmofere na KONUS-u, određeni dekani su posle svake moje replike na njihovu tačku uspeli da svaku moju rečenicu pogrešno protumače i da svaku rečenicu izvrnu. Oni jednostavno ne mogu protiv naših argumentima. Ne postoji druga argumentacija koja je realna, koja ima realnu osnovu, koja može da se suprotstavi našim argumentima. Ja, recimo, podvučem da ne želimo da se izdaju nove diplome, dakle da nije  poenta dati nekom titulu master ko je završio pre 20 godina i da to zanimanje koje je on završio možda više ne postoji ili je potpuno promenjeno. To je nešto što KONUS treba da ustanovi, a ne da nama prodaje studentima i svima koji su diplomirali priču da oni nama garantuju naša već stečena prava. KONUS, univerziteti u Srbiji ne mogu da nam garantuju prava. To je jasno kao dan.

Podelili smo im papire sa našom argumentacijom. Ko je hteo, pročitao je. Ima tačno stavka koja je naslovljena: „Master nije jednako magistar“ i u toj stavci piše da se prema našem predlogu prava magistra ne umanjuju. Onda je Sima Avramović, sa Pravnog fakulteta, ne saslušavši našu argumentaciju, ne pročitavši, rekao da mi hoćemo da umanjimo prava svim magistrima u Srbiji. Rekao je da smo mi ti koji su nemoralni i nepošteni i da brinemo samo za sebe i da nećemo da učimo i da hoćemo da dobijemo nešto što po njima ne zaslužujemo. A mi smo zahtevali da se zaštite prava svih, i magistara, i diplomiranih, i studenata po starom programu i onih koji studiraju po Bolonji. Svih. A on je tako izvrnuo moje reči. Sa takvima ne vredi razgovarati. Sramota.

 

Utisci sa sednice KONUS-a u Novom Sadu

Milan: Put za Novi Sad je izgledao fantastično. Murija nas je ispratila, murija nas je dočekala. U vozu smo se… onako… družili svi. I bilo je, bilo je… bilo je fino.

U Novom Sadu smo svi bili smo potpuno nadrkani. Svako bi bio nadrkan da pređe 100km i onda oni na takav način donesu takvu odluku.

Milenko: Išli smo vozom… znači grupa koja se organizovala. Dogovorili smo se da se ujutru negde oko deset sati nađemo ispred železničke stanice. Otišli smo tamo. Šta je bio problem… mislim malo razočaravajuće… što je mali broj Novosađana došao i veći deo studenata iz Novog Sada je izgledao zbunjeno… gledaju nas u čudu kao da ni ne znaju tačno zbog čega smo mi tu i šta se dešava.

Matija: U startu sam bio malo skeptičan. Znamo da situacija u Beogradu nije zadovoljavajuća za sam protest. U Novom Sadu onda ne možemo da očekujemo da bude više zainteresovanih i revoltiranih ljudi. OK je prošlo. Dok nije počeo KONUS sve je išlo OK, ali realno nisam očekivao da ćemo upasti unutra. Tu sam se oduševio kad sam shvatio da su tih sto Novosađana koji su se skupili bili radikalniji nego što sam mislio. Svi su vikali. Bio sam oduševljen.

Kasnije, po novinama se provlačilo kako je nama naš rektor, koji je tad predsedavao KONUS-om, rekao da se ne bunimo ispred i pozvao da uđemo na konstruktivni dijalog, što nije istina, nego smo mi upali unutra. Jedino što je realno, oni nisu mogli da spreče tih sto ljudi koji su nagrnuli na ta vrata, oni su bili u sali i nisu mogli da rade jer smo se svi drali. Bila je grupa spolja koja je vikala kroz prozore, pošto je ta sala u prizemlju. Onda smo upali. E, sad, meni je bilo, u stvari, super što smo iznudili i od njih da makar moraju da nas slušaju. I opet mi je bilo super što je bilo dosta televizijskih ekipa i što su tražili intervjue. Tadej i ja smo davali intervjue.

Na sednici je postojao određen korpus ljudi koji su nas podržavali. Čak im nije smetalo što smo tako upali na sednicu i što im pravimo skandal, na licu mesta. Nije bilo baš aplauza, ali pošto sam ja pričao, svaki put kad se vratim sa govornice vidim ljude koji klimaju glavama, koji se slažu i čitaju onaj materijal koji smo im podelili. Međutim, bivši rektor Popović je bio veoma protiv svega što smo pričali. Tu je bio i sadašnji rektor, Kovačević koji je isto tako bio ekstremno protiv nas, i Sima Avramović sa Pravnog. Oni su bili najglasniji. Međutim, rektor Niškog univerziteta je pričao u našu korist. Posle su nam prišli ljudi iz Kosovske Mitrovice, sa Univerziteta, da nam čestitaju, da su oduševljeni time što radimo i da tako treba, ali da jednostavno tu ima previše konzervativnih ljudi i ličnih interesa. Da se nadaju da ćemo sve to da izguramo. Svaki put kad sam se javio pustili su da kažem šta imam i svaki put sam odgovorio na sve gluposti koje je pričao prvenstveno Kovačević. On je najviše neargumentovanih izjava izneo tada, ali nam je isto tako bilo jasno da to neće realno ništa promeniti u tom trenutku i da će oni da izglasaju šta god hoće da izglasaju i izglasali su to na kraju, ali opet digla se neka frka…

Nemanja: Ekipa iz Beograda, mi koji smo došli, trudili smo se da što više animiramo masu. Ljudi u Novom Sadu nisu bili upoznati sa onim što se dešava u Beogradu, nisu bili dovoljno obavešteni. Na kraju krajeva, nismo ni mi imali vremena da se organizujemo zato što je uprava Univerziteta na brzinu prebacila sednicu u Novi Sad, što je bio dobar taktički potez. U svakom slučaju, lepo je što smo ih dočekali tamo sa transparentima. Pokazali smo da ne mogu da tako lako pobegnu. Bio je lep gest sa naše strane, ali nije nam do kraja uspeo. Atmosfera je bila jako dobra u putu. To je ono čega se sećam. Tu je baš došlo do onog stadijuma kad se pokazalo zajedništvo ljudi iz protesta. Taj neki zajednički duh kad smo se vraćali vozom natrag, sedeli, zajebavali se, pričali o raznim stvarima. Tu se popilo i koje pivo, itd. Jedna totalno prijateljska i topla atmosfera.

Vlatko: Sednica KONUS-a u Novom Sadu bila je spektakularna. Potpuno je neverovatan način na koji su predstavnici studentskog protesta uspeli da se nametnu kao najrelevantniji faktor na toj sednici. U kom smislu mislim najrelevantniji faktor? Prosto, zbog toga što su njihovi argumenti bili najpomnije saslušani od svih. Tu je bilo i tzv., „zvaničnih“ studentskih predstavnika, koji su u ime oficijalnih studentskih organizacija bili tu da izlože svoje argumente. Međutim, oni su saslušani nekako rutinski, kao deo rituala. Za razliku od toga, ljudi koji su došli iz Beogada, pre svega Matija, ispoljili su jednu neverovatnu energiju, koja nije karakteristična za sednicu, čak ni za burnu na kojoj se profesori međusobno posvađaju, pa krenu da se pičkaraju.

Matija se pet puta javljao za reč i predsedavajući KONUS-a, rektor Dejan Popović je svaki put morao da mu da reč. On je široko obrazlagao zbog čega KONUS treba da donese odluku koja će da bude u pravcu izjednačavanja. Mogu reći, njegova izlaganja su ostavila snažan utisak. Počev od prvog koje je govorilo o opštoj socijalno-ekonomskoj situaciji do poslednjeg… On je od prvog izlaganja do poslednjeg sve više sužavao fokus studentske kritike u odnosu na prakse našeg Univerziteta, da bi fokusiarao svoja poslednja dva izlaganja na praksu Filozofskog.

U suštini njegova izlaganja su izgledala kao čitanje jedne zastrašujuće optužnice protiv Filozofskog fakulteta i stepena intelektualne korumpiranosti te ustanove. Intelektualne korumpiranosti koja se ogleda u tome sa kolikom indolencijom oni mogu da nametnu plaćanje raznih protivzakonitih stvari na samom fakultetu. Živan Lazović, bivši dekan Filozofskog fakulteta, koji je bio tu, javio se za reč da replicira. Njegova replika je bila užasno mlaka i neargumentovana. Matija Medenica je tu izneo podatke o tome šta se naplaćuje na Filozofskom fakultetu, naročito vezano za master studije za koje je raspisan konkurs i na koje su ljudi već upisani. Šta ti ljudi uopšte pohađaju? Matija je izneo podatak da studijski program na tim studijama, na pojedinim grupama, ne postoji. U kom smislu? Ljudi kada se pojave trebali da imaju predavanja i vežbe, a oni ih nemaju zato što nastavnici nisu u mogućnosti da to realizuju. Profesor Lazović je izašao na govornicu i rekao da to nije tačno i da svako ko poseti sajt Filozofskog fakulteta može da vidi da one postoje. Pa, naravno da postoje na sajtu. Oni su njih formalno napravili, a u praksi oni se ne realizuju.

Predsedavajući sednice, rektor Popović iz Beograda je nastojao da maksimalno amortizuje neke moguće konflikte, zato je valjda dozvoljavao da Matija toliko puta uzme reč. Nije imao mnogo izbora, s obzirom da je u toj sali bilo sto studenata koji su u tišini pratili sednicu, a koji su vrlo lako mogli da postanu vrlo glasni.

 

Sledeći segment: Blokada Filozofskog fakulteta – jedno viđenje