Prethodni segment: Studentski protest 2006. i blokada Filozofskog fakulteta iz ugla jednog studenta Arhitektonskog fakulteta u Beogradu
Ispisivanje mastera na Filozofskom
Jelena: E, bilo je fenomenalno, delili smo masterima poseban tekst napisan za njih, vezano za vrlo bitne informacije kojih oni uopšte nisu bili svesni, tj. da je zakon prekršen u više navrata…Da su oštećeni na razne načine. Ljudi su bili oduševljeni što im je bila ponuđena opcija da se ispišu. Najbolje je bilo kada su dolazili da se ispišu oni koji su imali predavanja, a još bolje kada su se ljudi, koji su na budžetu, ispisivali sa mastera. Ispisala se gomila samofinansirajućih, ali šlag na torti je bio kada su se ispisivali studenti master studija sa budžeta.
Frka na FLU
(pismo poslato na diskusionu listu Studentskog protesta, 14. decembra)
Posle razgovora sa studentima Fakulteta likovnih umetnosti (danas sam se cuo s njima) dekan FLU je uzeo tri dana bolovanja Oni su mu 7. decembra predali zahteve, pa ih je on pozvao u kancelariju i najpre izgrdio zbog korišćenja sintagmi u tekstu, kao što su „gnusna laž“ i „zakržljalost uprave“, jer one, zaboga, spadaju u domen uvrede. Nakon toga, zakazao im je sastanak za sledeće jutro zapretivši im da će sledećem sastanku prisustvovati i neka pravnica. Sledećeg jutra, kada su se naše kolege ponovo pojavile kod dekana, njemu je trebalo nekih pola sata da umoli tu pravnicu da dođe, a kada je došla retko šta je prozborila na sastanku koji je trajao duže od sat vremena.
Dekan je rekao da je fakultet u dugovima 5 miliona i da bi dočarao katastrofalnu situaciju na fakultetu, rekao je: „Mi smo sad potonuli u vodu. Sad nam samo nosevi vire. A vi ste tu samo prosuli prašinu, tako da smo mi potpuno potonuli.“ Zamislite tu situaciju!
Kada su se u jednom trenutku sporili oko toga šta piše u Zakonu o visokom obrazovanju, jedan od studenata se pozvao na zakon i rekao da ga je sam svojim očima čitao jer ga ima na svom kompjuteru. Dekan je na to rekao: „Ozbiljno? Nisam znao da to piše. A jel možete da mi odštampate zakon?”
Problem je što u statutu fakulteta piše da svaki student koji da uslov ima pravo da upiše sledeću godinu na budžetu. Uprava fakulteta sad hoće da primeni novi zakon na studente koji su upisali fakultet po starom statutu. Novi statut još nije donet i niko ne zna kako će izgledati.
Studentima pete godine odseka za vajarstvo uzimaju 100,000 dinara za predmete kao sto su Kamen, Drvo, Metal, iako oni s tim materijalom rade svih prethodnih godina, a sad umesto da rade sa nekim multimedijalnim stvarima, oni su prinudjeni da specijaliziraju Kamen.
Posete Ekonomskom fakultetu
Jelena: Bila sam na Ekonomskom i skupljala potpise. Skupila sam oko 140 što nije loše kad se uzme u obzir da je bio petak, a i treba ljudima vremena da napišu ime, prezime i broj. Mnogi su hteli da pričaju sa mnom pa sam tu potrošila najviše vremena. Mnogi bi aktvinije da učestvuju ali ne mogu da se organizuju. Kritikuju sami sebe jer se tamo ništa ne dešava. Svega par ljudi nije htelo da se potpiše.
Milica: Mi smo otišli na Ekonomski kada je tamo bio svečani prijem studenata master studija. Hteli smo da zainteresujemo ljude, delili smo im neke letke i pamflete. Atmosfera je bila jako loša. Ljudi su bili jako konkurentski nastrojeni jedni prema drugima. Stalno se takmiče na tom prokletom fakultetu pošto ih upisuju preko broja; boje se da kad završe faks neće moći da nađu posao. Sa druge strane obezbeđenje je videlo da odskačemo od mase i uporno su pokušavali da nas isteraju. Onda su došla dva uvažena profesora koji predaju na prvoj godini, oni su nas užasno gnjavili. Pričali su kako su nosili gume ispod Brankovog mosta i da su i oni plaćali studije, da su se studije oduvek plaćale. Jednostavo, lupetali su gluposti. I još su rekli da oni uopšte ne vide razlog da se studije ne plaćaju i kako i mi danas treba da nosimo gume ispod Brankovog mosta.
Vladislav: Na Ekonomskom nije bilo loše, bar ne tako loše kao što sam ja zamišljao da će biti. Naravno, nisu nam dali da razapnemo šatru negde u hodniku i skupljamo potpise na civilizovan način – to je kod njih, kao, zabranjeno. Pošto je taj plan prs’o, uzeli smo da skupljamo potpise od čoveka do čoveka – papir, fascikla, olovka, i presreći po hodnicima. Što se tiče odziva i reakcije ljudi, ja sam iskreno bio vrlo zadovoljan.
A onda me je obezbeđenje uhvatilo i izbacilo napolje. To je bio kraj napora na Ekonomskom za taj dan. Skupio sam 290 potpisa za dva sata rada.
Reakcije na odluku Zakonodavnog odbora Skupštine republike Srbije
Milenko: Bilo mi smešno što se sad Skupština, kao, bori za naša prava.
Nikola: Nisam ništa pomislio s obzirom da je u toku bila predizborna kampanja. Sasvim je jasno da je to samo zavlačenje i kupovina vremena. Nema od toga ništa.
Matija: Pročitao sam to na internetu. Neko je poslao vest na listu protesta. S jedne strane sam bio zadovoljan što se to pitanje u neku ruku rešilo. Međutim, i dalje sam skeptičan prema toj odluci zato što nova skupština treba da se oformi i postoji mogućnost da njihov odbor ne napravi takvo tumačenje zakona. Iskreno se nadam da je, u stvari, na taj način napravljen prvi krupniji korak da se problem zvanja reši i sasvim je sigurno da do toga ne bi došlo da nije bilo protesta. Pogotovo ne u trenutku kad nisu hteli da izađu u susret zatvorenicima koji su se bunili. Nas su nekako izgleda ipak morali da poslušaju. Ne znam zašto.
Vlatko: Ta odluka je bila očekivana, ali pre svega iz političkih razloga – bližili su se izbori. Hteli su da izađu u susret jednom delu birača. S druge strane državna administracija je i sama videla prednost u izjednačavanju zvanja. Oni nisu imali iste interese sa fakultetima. Nisu delili interese onih fakulteta koji su hteli da profitiraju iz cele priče. To je, u suštini, samo pitanje interesa. Zato su doneli takvu odluku.
Sledeći segment: Post Scriptum