Prethodni segment: Protest se nastavlja
U trenutku kada je knjiga Borba za znanje ušla u štampu (marta 2007. godine), u Beogradu su studenti i studentkinje u kratkom roku blokirali, jedan za drugim, tri fakulteta. Protestovali su zbog toga što Vlada i Univerzitet nisu činili konkretne korake u cilju rešavanja problema visokog školstva i što ključni zahtevi Studentskog protesta 2006. nisu ispunjeni. Širenje solidarnosti među studentima ispoljilo se i kroz isticanje novog zahteva usmerenog protiv politike rangiranja studenata i podsticanja agresivnog takmičenja među njima. Jedan od neizrečenih ciljeva reforme visokog obrazovanja bio je nastojanje da se studenati ubede da su jedni drugima konkurencija, jer se zakonom predviđa da pravo na upis u budžetskom statusu student može da ostvari jedino neuspehom svojih kolega. Ovakva nastojanja naišla su na studentsku barikadu.
Na koncu 2006. godine, kada je pritisak studenata u protestu popustio, fakultetske uprave su pomislile da je studentsko nezadovoljstvo splasnulo i, kao i do tada, nastavile su da ignorišu studentske probleme. Prvi korak je bilo odbijanje da se uopšte i razgovara sa studentima; na primer, dekan Filozofskog fakulteta, profesor Kostić, je prestao da komunicira sa studentima u vreme kada su učesnici Studentskog protesta podneli krivične prijave protiv odgovornih lica iz uprave fakulteta, zbog brojnih zloupotreba. Uprava Arhitektonskog fakulteta je otišla i korak dalje. Studentkinja prodekanka Arhitektonskog fakulteta je ispred uprave fakulteta potpisala saopštenje u kojem je istaknuto da će svaki pokušaj samoorganizovanja studenata na fakultetu biti tretiran kao „akt anarhizma“. Studenti, kojima je obećan ozbiljan rad na strategiji finansiranja visokog školstva i rešavanje studentskih socijalnih problema, bili su ogorčeni kada su shvatili koliko su njihovi profesori nezainteresovani za svoje studente.
Tinjajuće studentsko nezadovoljstvo buknulo je preko noći. Na zboru studenata Arhitektonskog fakulteta, održanom 6. marta 2007. godine, odlučeno je da se 8. marta organizuje protestno okupljanje ispred zgrade tehničkih fakulteta. Pošto su se na protestu studentkinje i studenti okupili u velikom broju, ubrzo su zaustavili saobraćaj u Bulevaru Revolucije. Posle oko sat vremena po zaustavljanju saobraćaja, kada se broj okupljenih udvostručio, studenti su odlučili da uđu na fakultet i održe zbor u amfiteatru. Na zboru je odlučeno da se u znak protesta prespava na fakultetu, a na prvom zboru održanom narednog jutra odlučeno je da se nastava potpuno obustavi. Studenti su ispraznili većinu sala i slušaonica i sve stolove i stolice premestili u dve velike sale. Tako je počela prva u nizu blokada u Studentskom protestu 2007.
Većina studenata i studentkinja arhitekture se aktivno uključila u blokadu fakulteta. Studenti su organizovali boravak na fakultetu u smenama, posle zborova su prikupljali novac, a celokupan život na blokiranom fakultetu je brzo reorganizovan. Uprava fakulteta, koja je do tada odbijala svaki razgovor sa studentima, sada je molila za pregovore. Plakati kojima su oblepljeni mnogi fakulteti u Beogradu su poručivali da „studenti prelaze u ofanzivu“. Najednom su se i rektor i ministar prosvete zainteresovali za studentske probleme. Na pregovorima, održanim 13. marta, kojima su između ostalih prisustvovali dekan Arhitektonskog fakulteta, rektor i ministar prosvete, studentima prve godine je olako ponuđeno smanjenje školarine za ravno 1.000 evra. Takođe im je obećano da će svi koji očiste godinu moći da upišu narednu na budžetskom statusu, odnosno da na njih, ovaj put, neće biti primenjen Zakon o visokom obrazovanju.
Studentski pregovarači su na zboru podelili fotokopije ponude koju su dobili od ministra. Posle kraće diskusije, zbor kome je prisustvovalo preko 600 studenata i studentkinja je skoro jednoglasno odbacio ponudu nadležnih kao pokušaj da se razbije solidarnost među studentima i uguši protest, jer bi studentima prve godine bili ispunjeni svi zahtevi, a studentima druge i treće ni jedan. Studenti su potom prekinuli saobraćaj na Bulevaru Revolucije i time poručili javnosti da neće moći da ih ućutkaju sa hiljadu evra. To je očigledno ohrabrilo studente Filozofskog fakulteta, koji su narednog dana ponovo blokirali svoj fakultet.
Shvativši da bi situacija lako mogla da se otrgne kontroli, uprava Univerziteta se uspaničila i počela je da preko medija otvoreno preti studentima u protestu da će biti disciplinski gonjeni, pa i hapšeni. Na novim pregovorima, koji su narednog dana održani između studenata arhitekture i ministra prosvete, studentima je ponuđeno više nego prvi put i studentski predstavnici su prihvatili ponudu, iako nisu imali pravo da to učine bez odluke zbora. Očigledno ih je zaplašila medijska hajka. To je još jednom pokazalo da sve odluke treba donositi na masovnim zborovima, jer je mnogo teže zaplašiti stotine studenata, nego šačicu nesigurnih i izolovanih pregovarača. Bez obzira na to, studenti arhitekture su mnogo postigli zahvaljujući svojoj masovnosti i jedinstvu, ali i jer su u prelomnim trenucima bili spremni na direktnu akciju.
Naredne večeri, studenti Filozofskog fakulteta su odlučili da prekinu blokadu svog fakulteta i stupili su u napete pregovore sa upravom. Sve odluke o budućem toku protesta studenata Filozofskog leže na narednim studentskim zborovima.
Svega nekoliko dana kasnije, u ponedeljak 19. marta, studenti Fakulteta likovnih umetnosti su na zboru odlučili da blokiraju svoj fakultet. Zahtevi i problemi studenata FLU vrlo su slični zahtevima njihovih kolega sa Filozofskog, Arhitekture i mnogih drugih fakulteta – u pitanju su visoke školarine, promene pravila studija nakon upisa i katastrofalan finansijski položaj samog fakulteta. Studenti su svoju kreativnost iskoristili da bi u isto vreme jasno i maštovito izrazili oštru kritiku sirove logike onih koji smatraju da je znanje roba, a ne javno dobro. U trenutku kada ova knjiga ulazi u štampu, navršava se druga nedelja blokade Fakulteta likovnih umetnosti.
Kada je na Filološkom fakultetu organizovana tribina na kojoj je prodekan za nastavu pokušao da predstavi sprovođenje reformi, studentkinjama i studentima je postalo jasno da fakultet nije u stanju da reši nagomilane probleme i da je reforma uglavnom neuspešna. Studenti su se organizovali i napravili su bilten kojim su informisali ostale kolege o dešavanjima na fakultetu. Veliki zbor studenata Filološkog je zakazan za 27. mart. Za taj dan su takođe bili zakazani i zborovi na Filozofskom i FLU. Studenti Filozofskog su se nakon svog zbora podržali kolege sa FLU i pomogli im da zaustave saobraćaj u Pariskoj ulici. Za to vreme je u prepunoj Sali heroja na Filološkom fakultetu održan zbor na kome su formulisani i usvojeni zahtevi protesta. Potom su studenti izašli sa fakulteta i zaustavili saobraćaj u Vasinoj, a ubrzo su im pridružile kolege i koleginice sa Filozofskog i FLU. Okupljeni studenti su formirali zajedničku kolonu i održali protestnu šetnju do Vlade i Ministarstva prosvete. S obzirom da je ovaj protest bio spontan i neplaniran, mnogi su bili izneneđeni masovnošću i dobrom organizacijom.
U međuvremenu su dekani Filozofskog i Arhitektonskog fakulteta, rektor Univerziteta u Beogradu i odlazeći ministar prosvete i sporta, pokušali da orkestriraju prljavu medijsku kampanju protiv Protesta. Oni su pokušali da u medije proture tezu da su studenti nesposobni da se sami organizuju i da iza svih protesta i blokada stoji „kripto-politička“, „anarho-sindikalna organizacija“, koja navodno manipuliše studentskim nezadovoljstvom. Na taj način, upravo oni koji tvrde da su studenti izmanipulisani, pokušali su da izmanipulišu medije izjavljujući da učesnici protesta nisu studenti, kao i dovodeći u pitanje njihove motive i namere.
Na ove pokušaje medijske manipulacije najbolje je odgovorio novinar Ljubomir Živkov u emisiji „retorovizor“ na TV B92, emitovanoj 18. marta 2007. godine: „Rektor Beogradskog univerziteta rasrdio se na studente Arhitektonskog i Filozofskog fakulteta zbog hibrisa da traže manje školarine. Preti im i pita se ko stoji iza njihovog protesta. Nameštenici do juče državnog univerziteta ponašaju se kao vlasnici kapitalističkog koncerna. Pa niste vi univerzitet posle kraha socijalizma otkupili pa da sada kao gazde, a imajući odranije dozvole za rad, određujete cenu školarine tako da jedino vama bude dobro, pri čemu ne dajete ni deseti deo onoga što daje prosečan univerzitet na zapadu! Parole „Dole školarine!“ i „Ko nije s nama platiće!“ izvrsne su. Žao mi je što ih nisam ja smislio, pa da rektoru kažem: „Ja sam taj koji kvari i huška omladinu!“.“
Oni, čiji bi primarni zadatak trebao da bude prenošenje znanja i iskustva, su iskoristili reformu da se obogate, a sama reforma je zamišljena tako da talenat pretvori u mogućnost koju je nemoguće realizovati bez novca. S obzirom na težak materijalni položaj većine građana i bezobzirnost svih nadležnih, jasno je da revolt na univerzitetima u Srbiji tek počinje. Zbog toga se moramo dobro organizovati na fakultetima i međusobno se povezati. Samo tako ćemo moći da uspešno odgovorimo na sve izazove sa kojima ćemo se suočiti u budućnosti.
Marta 2007. godine
Sledeći segment: The Struggle for Knowledge (Summary)