Pokretanje protesta

Prethodni segment: Inicijalne akcije

 

Na početku nove školske godine, 2. oktobra, na Filozofskom fakultetu je organizovano potpisivanje peticije protiv školarina. Istovremeno su distribuirani leci, kojima se studenti pozivaju da potpišu peticiju, bez obzira da li ih se pitanje školarina lično tiče ili ne, i tako pokažu svoju solidarnost sa koleginicama i kolegama, koji sami finansiraju svoje studije. Preko 700 studenata je potpisalo peticiju prvog dana, a do kraja drugog dana, taj broj se popeo na oko 1200 studenata. Paralelno sa organizovanjem petcije, najavljeno je održavanje studentskog zbora za 4. oktobar u 12h, na prvom spratu Filozofskog fakulteta.

Prvom zboru prisustvovalo je oko 80 studenata. Mnogi zainteresovani su bili sprečeni da dođu na zbor zbog obaveznih vežbi i predavanja jer studenti koji dobiju tri „minusa“ nemaju pravo da izađu na ispit. Iako je jedan deo prisutnih bio razočaran malim brojem studenata koji su došli na zbor, na skupu se razvila živa i interesantna diskusija posvećena pitanju visine školarina i mogućim rešenjima tog problema. Zaključeno je da je potrebno pokrenuti veći broj kolega i koleginica i organizovati protest. Potom je povedena rasprava o kriterijumima za određivanje visine školarina i zaključeno je da kriterijumi ne postoje, već da uprava uzima onoliko koliko joj treba da bi pokrila sve svoje troškove. Pošto je utvrđeno da školarina na Filozofskom fakultetu odgovara iznosu od oko četiri prosečne mesečne zarade u tom momentu, posle diskusije je predloženo da se zahteva smanjenje školarina na iznos od četiri mimimalne mesečne zarade.

Na zboru je izabran prvi Protestni odbor, čiji se sastav menjao na kasnijim zborovima, koji su bili znatno masovniji. Protestni odbor je dobio zadatak da formuliše dogovorene zahteve, da ih uputi upravi Filozofskog fakulteta uz fotokopije peticije, te da zakaže pregovore sa upravom. Dogovoreno je da se naredni zbor održi za dva dana, 6. oktobra.

Na kraju zbora je odlučeno da se odmah održi protestni skup ispred zgrade fakulteta. Prisutni su organizovano izašli iz zgrade, noseći veliki transparent „Dole školarine!“, pozivajući druge studente da im se pridruže. Prošetali su do Filološkog fakulteta uzvikujući „Dole! Dole! Dole školarine!“ i „Nećemo da plaćamo!“ i obavestili studentkinje i studente Filološkog fakulteta o tome da se sprema protest. Na kraju je ova improvizovana kolona ušla u dvorište Kapetan-Mišinog zdanja kako bi izrazila svoj protest i pred upravom Univerziteta.

 

Prvi zbor

Staša: Ja sam očekivala da će se pojaviti više ljudi na tom zboru, ali je broj koji se pojavio meni bio solidan. Ja sam sve to videla kao neku vrstu mini pripreme. Mislila sam, ako je na zbor došlo 80 ljudi, otprilike, ako svako od nas bude iscimao po troje ljudi, to će biti masa koja će moći da napravi nešto.

Miloš: Tad sam bio skeptičan. Ne baš kao prethodnih godina, kada je sve potpuno zamrlo, videlo se već tad da imamo potencijala, da ima kapaciteta, da ima ljudi, ali nisam očekivao ovako nešto. Mi smo očekivali da će biti više ljudi, ali bolje je tako nego kao ranijih godina kada na prvi zbor dodje 200 ljudi, a narednih dana dođe po 20.

Vukan: Pravo da ti kažem, očekivao sam više ljudi, jer ipak uslovi studiranja su stvarno nenormalni, van pameti.

Nemanja: Pa pazi, u svakom slučaju je izgledalo bolje nego prvi zbor prošlogodišnjeg protesta. Nije bilo previše ljudi ali odmah se pojavio određen broj, jedno jezgro ljudi koji su želeli stvarno da rade. Ranijih godina su ti nazovi – protesti trajali svega nedelju dana tokom tampon – perioda kad treba da se plati prva rata školarine, kada se svi hvataju za glavu, ne znaju šta da rade, a ovaj protest je bio drugačiji. Jednostavno, odmah su se formirale neke ideje kako sve da organizujemo i šta da se radi.

Šetnja posle prvog zbora

Matija: Bilo mi je u startu krivo što nije bilo više ljudi. Početak protesta je bio dosta neizvestan, kad još nije puno ljudi prišlo. Tad smo se u stvari najviše cimali da animiramo ljude, da ih malo iscimamo oko svega toga, ali mislim da je prošlo sasvim ok. U startu smo imali problem gde ćemo?! Da li ćemo ispred Filološkog fakulteta, pa da izvlačimo ljude odatle? Pa smo došli ispred Filološkog i zvali ih napolje, ali niko nije izašao. I onda, gde ćemo? Ajmo u dvorište rektorata. To je bilo super. Sećam se da je par ljudi na prozoru gledalo šta se dešava dole. Pravo da ti kažem i ne sećam se najbolje, generalno je taj prvi, malo javniji protest, zašao u senku ovih kasnijih, koji su bili mnogo veći.

Nemanja: Nekako je bilo iznenađujuće, znaš… Sve je to delovlao nekako čudno. Koliko je nas tu bilo, četrdesetak, koji smo odmarširali do zgrade Filološkog fakulteta, pa do rektorata. Niko nije mogao ni slutiti da će to biti početak nečeg tako velikog, da će se izroditi nešto dugotrajno. S jedne strane, možda je bilo malo smešno. Dosta ljudi je bilo zatečeno samom tom idejom šetnje i reakcijama drugih ljudi. U rektoratu recimo nisu mogli da veruju, kao – šta se ovo dešava, otkud ovi ovde…?…

 

Sledeći segment: Protestna žurka