Prethodni segment: Dani pobune
Kako smo odbranili svoju samostalnost
Početkom oktobra, veća grupa studenata Filozofskog fakulteta, uz pojedine prijatelje sa drugih fakulteta, organizovala je akcije koje su prerasle u studentski protest. Te akcije bile su odgovor na sve lošiji materijalni položaj studenata i malu šansu za nalaženje posla po završetku studija. Studenti su se organizovali ozbiljno, samostalno i demokratski.
Od početka protestnih akcija pojedinim organizatorima koji su bili upoznati sa postojanjem studentskih organizacija, pre svega najuticajnijih – Saveza studenata Beograda i Studentske unije Srbije, bilo je pomalo čudno to što se te organizacije ne interesuju za protest, niti pokazuju spremnost da se pozabave krupnim studentskim problemima. Naknadno je obelodanjeno da su funkcioneri Saveza studenata Filozofskog fakulteta još početkom oktobra odlučili da se ta organizacija ne uključi u protest i da ga ne podrži, jer ga je ocenila kao nešto što nema perspektivu i što je suštinski nepotrebno.
Ove organizacije su počele da se interesuju za protest tek krajem oktobra, kada je zahtevima za smanjenje školarina dodat zahtev za izjednačavanje diplomiranih i mastera, a posebno posle protestne šetnje samoorganizovanih studenata održane 27. oktobra. Posledica tog interesovanja bio je poziv jednom od članova protestnog odobra da 2. novembra dođe na razgovor sa omladinskim funkcionerima u prostorije nevladine omladinske organizaicije „Biro“. Na tom razgovoru su vodeći ljudi ove nevladine organizacije izneli stav da je „prošlo vreme masovnih studentskih protesta“, a da bi oni voleli da im organizatori protesta obezbede šezdesetak ljudi koji bi izigravali publiku na izvođenju performansa kojim ova grupa namerava da privuče pažnju medija. Takođe oni su izjavili da su poruke koje protest šalje u medije isuviše „neozbiljne“ i da se stvara nepotreban „medijski šum“. Jedna od parola koju su ocenili kao neozbiljnu bila je: „Nemam da platim“. Na repliku člana protestnog odbora da „dečko koji drži taj transparent zaista nema da plati“, ovi ljudi su slegli ramenima i ućutali. Posebno je bilo skandalozno to što je njima bilo smešno kada su čuli da ti studenti koji organizuju ceo protest stižu da spremaju svoje ispite i kolokvijume.
Nakon toga su članovi protestnog odbora pozvani na sastanak koji je održan 4. novembra, a koji se ticao organizovanja zajedničkog protesta povodom sednice Konferencije univerziteta Srbije koja je trebalo da se održi 6. novembra. I ovaj sastanak bio je organizovan u prostorijama koje je koristila nevladina omladinska organizacija „Biro“. Delagati protestnog odbora koji su došli na sastanak tu su zatekli: nekoliko članova „Biroa“, tri funkcionera Saveza studenata Beograda, dva omladinska funkcionera Liberalno demokratske partije Čedomira Jovanovića, par funkcionera Studentske unije Srbije, nekoliko studenata prodekana sa različitih beogradskih fakulteta i, kao zvezdu večeri, Ivana Marovića, istaknutog učesnika Protesta 1996/97, kasnije lidera „Otpora“, koji se poslednjih godina bavio mutnim poslovima na relaciji Vašington – Istočna Evropa – Centralna Azija. Na tom sastanku članovi organizacije „Biro“ su ponovo izneli stav da protest nije usmeren na pravi način, pre svega zato što poruke koje šalje u javnost nisu odgovarajuće, te da mu je stoga potrebno da oni u potpunosti preuzmu tzv. public relations. Delegatima protestnog odbora bilo je jasno da je LDP želeo da pomoću „Biroa“ uspostavi kontrolu nad medijskom slikom protesta i u pogodnom trenutku zloupotrebi celokupan protest u okviru svoje predizborne kampanje. Sastanak se sveo na diskusiju između delegata protestnog odbora i članova omladinske organizaicije „Biro“, dok, začudo, „studentski predstavnici“ tokom većeg dela sastanka nisu iskazali nikakav stav. Delegati protesta su u jednom momentu pomenuli potencijalnu blokadu nekog od fakulteta kao vid radikalizacije protestnih akcija što je izazvalo nevericu i neodobravanje kod „studentskih predstavnika“, a sam predlog je bio okarakterisan kao neostvarljiv u praksi. Štaviše, članovi „Biroa“ i studentski funkcioneri su insistirali da se zahtevi za smanjenje školarina marginalizuju, a da se umesto njih istakne novi zahtev – zahtev da se na studente ne primenjuje strogi vizni režim zemalja EU za građane Srbije, a u cilju olakšavanja putovanja studenata u zapadne metropole. Na taj način su delegatima protesta jasno stavili do znanja da imaju veoma slabu predstavu o materijalnom položaju studenata u Srbiji.
Sutradan su se članovi „PR tima“ studentskog protesta sastali sa ad hoc medijskim timom „Biroa“ i režimskih studentskih organizacija i jasno im stavili do znanja da je protest ustrojen demokratski u svim svojim segmentima, te da mu nisu potrebne njihove ekspertske usluge i tutorstvo. Ovi „eksperti“ su kasnije, u nekoliko navrata, neuspešno pokušali da putem medija uzurpiraju protest i sami sebe proglase „zvaničnim protestnim odborom“.
Pošto nisu uspeli da preuzmu kontrolu nad protestom, „Biro“ i korumpirane studentske organizacije pokušali su da upotrebe drugačiju taktiku – da pocepaju protest na dva dela s ciljem da privuku manje upućene studente i iskoriste ih kao masu kojom bi sebi obezbedili željenu medijsku pažnju. Samoorganizovani studenti zakazali su protest za 16. novembar, a „eksperti za medije“ su, iskoristivši veće novčane resurse i lične veze u sredstvima javnog informisanja, najavili „svoj“ protest na Platou za 17. novembar, kada je u Novom Sadu trebalo da se održi sednica KONUS-a. I pored ovakvog pokušaja unošenja zabune protestna šetnja održana 16. novembra bila je izuzetno uspešna, a protestni odbor je pozvao okupljene studente da se pojave i na sutrašnjem protestu, izrežiranom od strane „Biroa“, kako se u medijima ne bi stvarala slika o podelama među studentima. Studenti su se odazvali ovom pozivu i mnogi koji su bili na protestu 16. novembra prisustvovali su i protestu 17. novembra, a jedna grupa je čak otišla u Novi Sad i pridružila se tamošnjem protestu samoorganizovanih studenata. Sutradan, 18. novembra, jedan od članova studenstkog protestnog odbora ponovo je pozvan na razgovor, ovaj put u prostorije Studentske unije Srbije, gde mu je predočen zahtev da se samoorganizovani studenti odreknu svoje samoorganizovanosti i potčine medijskim „ekspertima“ iz „Biroa“ i nekolicini funkcionera iz centrala Studentske unije Srbije i Saveza studenata Beograda. Računajući na znatne novčane resurse kojima raspolažu i medijsku pažnju koju su ostvarili organizovanjem jednog protesta, ti ljudi su smatrali da se nalaze na poziciji da preuzmu, centralizuju i zloupotrebe Studenstki protest 2006. To im, naravno, nije uspelo.
Poslednji pokušaj da se medijski nametnu kao studentski lideri bilo je obeležavanje desetogodišnjice početka studentskog protesta 1996/97 u organizaciji Studentske unije Srbije, Saveza studenata Beograda i nevladine organizacije „Biro“. Međutim, to veče su samoorganizovani studenti iz Studentskog protesta 2006. blokirali Filozofski fakultet i tako zasenili njihovo komemorativno okupljanje. Frustrirani jer nisu dobili dovoljno medijske pažnje, požurili su da osude blokadu Filozofskog fakulteta, i pokušali da u medije proture tezu da fakultet nisu blokirali studenti, već „trista anarhista“. Ali, pošto se blokada Filozofskog fakulteta pokazala kao izuzetno uspešna i masovna akcija, studentskim funkcionerima nije ostalo ništa drugo nego da se pridruže blokadi pokušavajući da na taj način barem delimično opravdaju svoje funkcije i postojanje svojih organizacija.
Po završetku blokade fakulteta Studentska unija Srbije i Savez studenata Beograda požurili su da ponovo osude svoje kolege, izjavljujući da „se u potpunosti ograđuju od svakog vida radikalnih i nasilnih metoda kojima pribegavaju studenti, kao što je samoorganizovana grupa od nekoliko desetina studenata zauzela Filozofski fakultet u Beogradu” (iz zajedničkog saopšenja ove dve organizacije od 29. novembra). Kao odgovor na ovu podlost na masovnom studentskom zboru održanom 7. decembra, odlučeno je da funkcionerima ovih studentskih organizacija neće biti dozvoljeno da u ime tih organizacija učestvuju na studentskim zborovima. Narednog dana na radiju Studio B uživo je emitovana emisija u kojoj su dva puta do tada gostovali samoorganizovani studenti, s tim što je ovoga puta bilo predviđeno da se u emisiji suoče sa prestavnicima „Biroa“, Studentske unije Srbije i Saveza studenata Beograda. Međutim, do suočavanja nije došlo jer je učesnicima Studetskog protesta otkazano učešće u ovoj emisiji, koja je održana pod senkom miloševićevskog jednoumlja.
Završni čin dinamičnog odnosa između pominjanih organizacija i samoorganizovanog Studentskog protesta 2006. odigrao se 18. decembra, kada su te organizacije najavile protestno okupljanje povodom izbora za novog rektora. Studenti iz protesta, s namerom da podrže ovo okupljanje, organizovali su zbor na Filozofskom fakultetu sat vremena pre najavljenog početka tog okupljanja. Studenti koji su organizovano izašli iz zgrade fakulteta, da bi se pridružili protestu na praznom Platou su zatekli razglas pored koja su stajali samo jedan funkcioner „Biroa“, jedan fukcioner Studentske unije Srbije i dva funkcionera Saveza studenata Beograda. Na pitanje studenata: „A gde je protest?“, jedan od funkcionera je odogovorio: „Ovo je protest. Jebi ga, niko drugi nije došao.“ To je bio momenat u kome se farsa „uticajnih studentskih organizacija“ pretvorila u ličnu tragediju četvorice funkcionera. Jer konačno, pošto studenti vrlo dobro umeju da se sami organizuju, čemu onda uopšte ovakve studentske organizacije…
Sastanak 4. novembra u prostorijama „Biroa“
Milan: Dolazimo u prostorije „Biroa“ i tamo zatičemo Ivana Marovića, jednog od lidera konzervativnog studentskog protesta 1996/97. Mi ga prepoznajemo kao medijsku ličnost, kao jednog medijskog pajaca. On je blizak LDP-u i čitavo veče pre početka sastanka se hvalio time kako se pre neki dan video sa Čedomirom Jovanovićem. Govorio je sve vreme o novcu i o nekim svojim poslovinim projektima. Tu su bila još dva mladića za koje se kasnije ispostavilo da su zapravo funkcioneri Liberalno-demokratske partije Čedomira Jovanovića. Za nas koji smo tu bili ispred Studentskog protesta to je delovalo potpuno skandalozno i šokantno. Bilo je jasno da su ljudi koji su organizovali taj susret ustvari neposredno filijala LDP-a. Mi smo bili suzdržani jer nismo hteli da ulazimo u bilo kakvu polemiku, tog dana.
Vlatko: Prva osoba koju sam tamo video bio je Ivan Marović. To je meni bila jedna čudna pojava, s obzirom da sam tog čoveka znao još od ranije. S obzirom na poznanstvo ja sam ga gledao malo drugačijim očima nego što je to činio ostatak učesnika ovog skupa, kako onih koji su bili domaćini skupa, ljudi iz „Biroa“, tako i onih koji su došli na skup kao zvanični studenstski predstavnici, Studentska unija Srbije i Savez studenata Beograda. Oni su u njemu gledali jednu vrstu ikone. Ja sam u njemu gledao jednu vrstu sitnog karijeriste i prodane duše koji je prosto unovčio neki svoj harizmatski status za vreme onog studentskog protesta. Međutim, s obzirom na moje iskustvo, nisam bio zgađen time. Mene ja zabavila ta njegova pojava i odmah sam zauzeo jedan blago ironičan stav. Kad govorimo o njegovoj pojavi stekao sam utisak da su organizatori skupa hteli da iskoriste njegovu figuru da bi na neki način impresionirali predstavnike Studentskog protesta. Međutim, dvojica predstavnika Studentskog protesta 2006, s kojima sam bio tamo, isuviše su iskusni ljudi da bi pali na tako jeftine štosove. Posebno što je Ivan Marović bio tretiran kao jedna vrsta znametnitosti, kao neka vrsta ikone Studentskog protesta 96/97.
Atmosfera tokom sastanka
Milan: Delovali su vrlo nestrpljivo. Oni su hteli da se nametnu organizaciji Studentskog protesta. Hteli su da sugerišu kako je neophodno da ljudi poput njih, koji se navodno razumeju u PR, postanu protagonisti nekakve PR službe Studentskog protesta. Stalno su nam sugerisali kako mi navodno nismo dovoljno verzirani i sposobni u komuniciranju sa medijima. Oni bi tu, navodno, bili mnogo sposobniji i mnogo delotovorniji.
Vlatko: Delovali su kao ideološki subjekti neoliberalne i imperijalističke ideologije i, kao takvi, oni su neminovno u ovoj situaciji bili pomalo histerični. Oni su hteli prema delegatima Studentskog protesta da nastupe sa pozicije onih koji znaju. Zašto? Zato što se oni zaista osećaju kao oni koji imaju elitna znanja kojima mase ne raspolažu. To je njihov subjektvini osećaj koji proizilazi iz njihovog robovanja toj ideologiji… iz produženog buržujskog vaspitanja, jer ako su oni stekli nešto loše u svojim porodicama, to je još nadograđeno tzv. treninzima, prisustvovanju seminarima određenih organizacija… Tako da je ta aroganicja u dobroj meri čak i naučena, ali ona u sudaru sa kritičkom svešću naših predstavnika može da deluje samo histerično. Prosto, oni nisu mogli da dođu do izražaja na način na koji su želeli.
Mišljenja studenata iz protesta o sastancima u prostorijama „Biroa“ i razgovorima koji su tamo vođeni.
Ana: Kada sam shvatila šta su oni hteli, odnosno koliko je trebalo da nas košta njihovo učešće u protestu, onda sam shvatila zašto su naši pregovarači tako oštro reagovali. Govorimo o jednocifrenom broju ljudi koji poseduju materijalna sredstva, i koji su na osnovu toga hteli da od protesta preuzmu pregovaračku poziciju i odnose sa medijima. I bilo je dobro što smo ih isključili, sa takvim ljudima stvarno nije trebalo sarađivati.
Ivana: Mislila sam one psovke iz Asterixa, oni balončići i oni znaci. Šta sam mislila? To je strašno. Mislim, to je strašno. Kad mi se malo glava ohladila pomislila sam da je to prosto smešno.
Staša: Tek posle sam ukapirala šta se to dešavalo. Nisam odmah znala da je tu bilo i ljudi iz LDP-a. Ali sam vrlo dobro znala s kim imamo posla. Mene je mesec dana pre toga kontaktirao „Biro“, jer su oni pravili neku tribinu. Pošto su im trebali ambiciozni i pametni ljudi, pozvali su mene. Međutim nisu očekivali takvu moju reakciju. Rekla sam im: „Meni su to trenutno veoma nebitne stvari, ima mnogo bitnijih stvari kojima se trenutno bavim“.
Milenko: Naravno, pomislio sam da je to nešto očekivano… Otprilike, studenti se bune protiv nečega, i tu se pojavljuju oni koji hoće da preuzmu sve to, i da kažu da su to sve oni organizovali.
Matija: Ispunjenje one strepnje, ono čega sam se plašio od same ideje pokretanja bilo čega ovakvog, da će se tu pojaviti neko ko će pokušati da već razrađenu strukturu protesta preuzme i da je zloupotrebi za svoje interese. Kad sam čuo za sastanke sa „Biroom“, nisam se mnogo uzbudio, ali kad sam saznao da su na tim sastancima prisustvovali funkcioneri LDP-a, tu sam se već malo uplašio. Mislim da je potpuno objektivno plašiti se tako nečega kad za dva, tri meseca treba da budu parlamentarni izbori. Ljudi iz protesta su pozvani na sastanak, na kome sede predstavnici političkih partija, a da ljudima iz protesta koji su tu došli do pola sastanka niko ne kaže to. To je bezobrazno i uvredljivo.
Nikola: Nisam imao ništa protiv ukoliko se tamo išlo da im se kaže da odjebu, ali ne vidim nikakve razloge za nekakve pregovore.
Nemanja: Znao sam da od toga neće biti ništa. Struktura protesta je takva, tako je ustrojen, da je otporan na te vrste infiltracija. „Biro“ je jedna organizacija koja se bavi rađenjem ničega i dobijanjem para za to. Tako da sam odmah skontao da od toga neće ništa biti i nisam se zabrinuo za integritet protesta.
U par navrata neki ljudi iz „Biroa“ su se pojavljivali u medijima i predstavljali se kao „članovi protestnog odbora“ ili čak kao „PR protesta“. Evo jedne reakcije, poslate na mailing-listu protesta 20. novembra, dva dana pred blokadu Filozofskog fakulteta:
Matija: Što se tiče Simona Simonovića, mislim da je suvišno komentarisati. Te nastrane organizacije već neko vreme bezuspešno pokušavaju da preuzmu protest. Naravno da svojoj bratiji sa B92 može da kaže da je PR protesta, praveći se da ne zna (lol) da već postoji jedan malo masovniji i temeljniji protest na čijem temelju pokušavaju da prikupe poene kod svojih partijskih vođa. To je smešno i pomalo tužno posmatrati… al’ šta je tu je, ništa oko čega bi se trebalo nervirati. Naš protest nije uprljan strankama, predizbornim kampanjama i korumpiranim studentskim organizacijma.
Postoje opravdane sumnje da je rasplet odnosa sa organizacijom „Biro“ uslovio da se protiv Studentskog protesta, na samom početku blokade, u medijima pojavi saopštenje kojim su organizacije koje su kadrovski i finansijski povezane sa „Biroom“ pokušavale da diskredituju studentski protest. Ovde prenosimo deo tog saopštenja.
Saopštenje za javnost tri nevladine organizacije
…Skandiranje „Zig hajl“, „Nož, žica, Srebrenica“ i drugih fašističkih parola na Filozofskom fakultetu tokom obležavanja destogodišnjice građanskih i studentskih protesta jasno pokazuje stanje u kome se nalazi društvo u Srbiji. Istovremeno je napadnut i politički lider alternative u Srbiji Čedomir Jovanović koja se danas suprotstavlja dominantnoj nacionalističkoj politici u Srbiji…
23. novembar 2006.
Inicijativa mladih za ljudska prava
Komitet pravnika za ljudska prava
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
Redari Studentskog protesta sprečili upad neonacista
Marko: Da, to je bilo trećeg dana blokade, tada smo izbacili naciste. Znači dvojica likova ošišanih do glave sa kukastim krstovima na crnim jaknama su pokušala da uđu, i nas trojca smo ih izbacili napolje. Jedan je imao kačket na kome je bio simbol mrtvačke glave koji su koristili SS čuvari u nacističkim logorima smrti. Mi smo im stali na put i rekli im: „Izalazite napolje!“. Oni su rekli da neće da izađu, i to je bila baš jako napeta situacija – mislio sam da ćemo morati da ih mlatimo. Oni su vikali, psovali, lupetali gluposti i optuživali nas da smo plaćenici „judeo-bankara“ i sluge „cionističke okupacione vlade“. Mi smo njima vikali: „Jebem vam majku nacističku, vi ste neprijatelji civilizacije“. Stajali smo baš jako blizu jedni drugima, licem u lice, to je trajalo skoro minut i onda su se oni pokupili i izašli napolje. Oni su inače studenti Filozofskog fakulteta i čovek ih ponekad može videti na fakultetu, ali tokom blokade na fakultetu nije bilo mesta za njih.
Damjan: Ja sam bio gore na prvom spratu. Samo odjednom neko je došao gore i rekao „E, dole su neki nacisti, daj da ih izbacimo napolje!“. Tu se na licu mesta skupilo jedno dvadeset ljudi i krenuli smo dole, onako svi niz stepenice, ali njih više nije ni bilo, oni su već otišli. Ekipa koja je dole stajala na vratima je to brzo sanirala.
Izjave funckionera Saveza studenata Beograda i Studentskog parlamenta Matematičkog fakulteta
…Da studenti i njihove organizacije nisu jedinstvene iako imaju iste uslove, pokazuje i današnji protest Studentske unije Srbije, Saveza studenata i Udruženja studenata sa hendikepom, koji će se na istom mestu okupiti danas u 12 sati.
– Nismo zajedno organizovali protest jer se okupljanje studenata sa Filozofskog fakulteta bazira na priči o visokim školarinama i ta priča se provlači već godinu dana. Mi pokušavamo da se bavimo stvarima koje su zajedničke za sve studente, odnosno tražimo automatsko izjednačavanje diplomiranih i mastera – objašnjava Dušan Zlokolica, jedan od organizatora današnjeg protesta.
Ima i onih studenata koji se protive automatskom izjednačavanju diploma jer smatraju da će im to naškoditi.
– Studenti Matematičkog fakulteta su protiv automatskog izjednačavanja diploma. Mi nemamo diplomski rad na kraju školovanja, tako da nam u svetu sigurno neće biti priznata diploma. Svi pominju kako je to isto urađeno u Hrvatskoj, ali ne znamo da li su njihove diplome mastera priznate. Mislim da se s nama slažu u studenti tehničkih fakulteta – objašnjava Bojan Živković, predsednik Studentskog parlamenta Matematičkog fakulteta…
„Ni studenti nisu što su nekad bili“, Glas Javnosti, 17. novembar
Nastup funkcionera Saveza studenata Beograda na radiju B92
…
B92: U međuvremenu tražite da se hitno primeni tumačenje zakona. Pošto ste na Filozofskom fakultetu zajedno sa studentima koji trenutno blokiraju, kako će se Savez studenata u tom smislu ponašati?
Šekeljić: Mi zaista smatramo da blokiranje nastave jeste jedan oblik nasilja. Ukoliko bi svi studenti izašli i bojkotovali nastavu, to je druga stvar, ali blokirati nastavu i ne dopustiti da se ona odvija…
B92: Dobro, to je legitiman vid protesta.
Šekeljić: Znači, ukoliko postoji bilo kakva forma nasilja, mi se od toga ograđujemo.
B92: Koliko razumem, za sada ne.
Šekeljić: Pa čućemo kako će se to odviti.
…
Srećko Šekeljić, funkcioner Saveza studenata Beograda
Emisija „Kažiprst“, radio B92, 23. novembar 2006.
Studentske organizacije se ograđuju od studenata
… Studentske organizacije se ograđuju od svakog vida radikalnih i nasilnih metoda kojima je pribegla grupa studenata i zauzela zgradu Filozofskog fakulteta i blokirala nastavu …
„U dve reči“, Danas, 30. novembar 2006.
… Studentske organizacije se u potpunosti ograđuju od svakog vida radikalnih i nasilnih metoda kojima pribegavaju studenti, kao što je samoorganizovana grupa od nekoliko desetina studenata zauzela Filozofski fakultet u Beogradu…
„Master afera otkrila krizu insitutucija“, Glas Javnosti, 3. decembar 2006.
Izlaganje Profesora Filozofskog fakulteta na radiju B92
Kada ste me pitali za primere varvarizacije, mogao bih da navedem protest koji se dogodio na Filozofskom fakultetu. Prvi put u istoriji Filozofskog fakulteta jedan mali broj studenata počeo je da se ponaša na varvarski način, to jest silom je sprečavao većinu studenata i profesora da uđu na fakultet. To je nečuveno, jer su studenti prvi put preuzeli policijsku matricu. Policija koja nikada nije uspela da uđe na Univerzitet spolja, ušla je iznutra. To je dramatičan primer varvarizacije iz jednog kruga od kojeg bi se to najmanje moglo očekivati.
….
Kada je reč o studentskom protestu, moj argument za optimizam je taj što se prvi put jednom protestu, za koji sam rekao da je imao snažna obeležja varvarizma, nisu pridružili naši najbolji studenti. Oni su glasno i jasno bili protiv takvog oblika protesta. Njihovo odbijanje da se pridruže protestu ne samo da je doprinelo da se on relativno mirno i za kratko vreme završi, nego pokazuje da su ljudi zadržali sposobnost racionalnog rasuđivanja. Loše u čitavoj stvari je da su oni to uradili ćutke, nisu javno izašli sa tom osudom protesta, nisu to rekli tim drugim studentima u lice, nego su govorili samo kada ih je neko pitao. Oni nisu formulisali svoj stav u odnosu na protest, nego su ostali pasivni i na taj način dozvolili privid, koji su mediji nažalost iskoristili, da se manipulacije o studentskom protestu pojave kao senzacija dana.
Mladen Lazić, profesor Filozofskog fakulteta
Emisija „Peščanik“, Radio B92, 8. decembar 2006.
Za NNV 28. 12. 2006. godine
Nacrt saopštenja
Оd 22. do 28. novembra 2006. godine Filozofski fakultet u Beogradu je bio okupiran od strane grupe studenata i osoba koje nisu studenti. Ovu grupu, koja se predstavila pod nazivom „Studentski protest 2006.“, nije podržala nijedna od registrovanih studentskih organizacija Filozofskog fakulteta. Učesnici „Studentskog protesta 2006.“ zahtevali su izjednačavanje VII/1 stepena sa zvanjem master, smanjenje školarina za samofinansirajuće studente za 50% i utvrđivanje kriterijuma za određivanje cene školarina.
Zauzimanjem prostorija ova grupa je onemogućila normalan rad Fakulteta. U nekim slučajevima došlo je do arogantnog i agresivnog ponašanja pojedinaca koji su izbacivali profesore i studente iz učionica i pretili neistomišljenicima.
Iako uvažavaju činjenicu da je materijalni polozaj studenata težak, članovi Nastavno-naučnog veća smatraju da su ovakvi oblici protesta neprihvatljivi i izražavaju duboku ogorčenost zbog ponašanja pojedinih učesnika protesta koji je bez presedana u istoriji Filozofskog fakulteta.
U Beogradu, 30. novembra 2006.
Incidentne situacije na blokadi
Milenko: Bilo ih je par puta, ali ništa značajno. Jedan profesor je razbio jedna staklena vrata, mislim da se zove Vladimir Ilić, nisam siguran. Vrata su bila blokirana betonskom klupom, a on je hteo da prođe i staklo je puklo. To je bio jedini, da kažemo, ozbiljniji incident, koji je imao neke materijalne posledice. Znači, niko od studenata nije napravio štetu, nego profesor.
Sledeći segment: Prekidanje nastave tokom blokade