Prethodni segment: Blokada Filozofskog fakulteta – jedno viđenje
Intervju je obavljen 23. novembra uveče, drugog dana blokade Filozofskog fakulteta.
O tekućem protestu i jučerašnjim dešavanjima na Filozofskom fakultetu, razgovarali smo danas sa Aleksom i Tadejom, dvojicom među najangažovanijim studentima u protestu i učesnicima blokade Filozofskog fakulteta.
Reci nam šta je bilo posle popodnevnog sastanka kod dekana, kakva je, generalno, situacija što se tiče protesta?
Aleks: Situacija je sledeća: danas je zasedao dekanski kolegijum Filozofskog fakulteta koji treba da donese odluku da li se usvaja platforma koju je predložio dekan, to jest uprava Filozofskog fakulteta, a to je da se izađe pred vladu sa zahtevom za smanjenje školarina i plus još dodatak koji mi čak nismo imali, a to je uvođenje sufi nansirajućih studija. Radi se o sledećem: na tom veću je bilo nekoliko profesora, koje dekan nije hteo da imenuje, koji su imali veoma eksplicitan stav da treba dovesti policiju i pohapsiti sve studente koji protestvuju. Na sreću, većina profesora nije bila takvog raspoloženja i oni su negde uvažili naše zahteve, u skladu sa socijalnom situacijom u zemlji. U tom duhu se i nastavila rasprava s tim što nisu uspeli da se do kraja slože pa su zakazali novu sednicu za sutra. Tako da će se sutra valjda rešiti šta i kako dalje, jer dekan insistira da ne želi da izlazi pred bilo koju nadležnu instituciju pre nego što bude postignut konsenzus na nivou Filozofskog fakulteta.
A šta je sa blokadom, što se tiče studenata?
Aleks: Blokada se nastavlja i ove noći, ljudi će da spavaju na fakultetu kao i prošle noći, takođe će ujutru biti otvorena vrata fakulteta, uz blokadu do nekog vremena. To vreme zavsi od trenutka završetka njihove sednice, a to je verovatno negde do jedan, dva popodne.
Kakva je organizacija protesta na fakultetu? Da li ima nekih problema i kako se vladaju studenti?
Aleks: Organizacija protesta je dosta dobra. Sekretar fakulteta je u jednom trenutku došao i pitao da li možemo da garantujemo da će sve biti čitsto, mirno, bez ikakvih incidenata, bez alkohola. Mi smo mu to garantovali. Dakle, nije bilo nikakvih problema, ljudi su se lepo zabavljali, neki su mirno sedeli, razgovarali itd.
Nema vandalizma?
Aleks: Ne, ne, nema vandalizma, nema ni slučajno! Šta više, čak nema ni mnogo pikavaca po podu, a i ono što ima mi smo sami počistili.
Kakve su reakcije studenata na jučerašnje izveštaje u medijima koji su bili od smušenih do katastrofalno tendencioznih poput izveštaja RTV B92?
Aleks: Studenti su veoma oštro osudili kvalifi kacije da su studenti na Filozofskom fakultetu nekakvih 300 anarhista koji su zauzeli fakultet i prave tamo ko zna šta. Studenti su se oštro usprotivili tome pošto studenti sebe uopšte ne smatraju anarhistima iako među njima možda i ima anarhista. Jer, ima različitih ljudi, drugačijih ubeđenja, uključujući i različita politička uverenja.
Znači protest nema eksplicitno anarhistički profil?
Aleks: Ne, ne. Radi se o autentičnom studentskom protestu gde ljudi imaju samo jedan zahtev, a to je socijalna pravda za sve studente na nivou celog univerziteta. To što mediji koriste pežorativnu kontekstualizaciju i povezivanje studenata sa nekakvim „anarho-liberalima”, „anarho-komunistima”, i šta su već koristili, to je samo da bi nas diskvalifi kovali i diskreditovali u očima javnosti koja inače prihvata ta stereotipna tumačenja samog pojma anarhizma.
Ali pored onoga što bi mediji radili zbog svoje senzacionalističke potrebe da imaju nekakav konfl ikt, očigledno je da je jučerašnji incident sa Čedomirom Jovanovićem bio generator takvog istupanja televizije B92.
Aleks: Naravno. Čeda Jovanović je došao sa svojim naoružanim telohraniteljima da proslavi deset godina od studentskog protesta ‘96/97. i onda je došao na naš protest koji se održavao paralelno i pokušavao je da ga politizuje. Kada su mu ljudi, veoma energično, rekli da ne žele da imaju ništa sa njim, da ode jer stvarno ne želimo da imamo ništa, ne samo sa njim, već ni sa jednom političkom partijom, on je počeo da biva nasilan. Prvo njegovi telohranitelji, pa zatim i on sam. Unosio se ljudima u lice, psovao im majku, itd.
Drugim rečima, ono kako je televizija B92 naslovila svoje juče objavljene vesti, što može da se vidi na njihovom sajtu, gde stoji: „Vređanje Čede Jovanovića“, nije baš ono što odgovara istini.
Aleks: To je potpuna laž. To je potpuna laž. To je jedna izmanipulisana priča, jer, nije slučajno da B92, gde u okviru predizborne kampanje imamo maltene samo reklame Liberalno-demokratske partije, govori da smo mi vređali Čedu Jovanovića, a zapravo je on ovde došao i sve vreme provocirao studente. Prvo svojom pojavom, jer je u predizbornoj kampanji došao da politizuje skup, a onda zatim i svojim drskim prostačkim ponašanjem.
* * *
Dokle se došlo sa protestom? Da li je došlo do promene u zahtevima i kakva je u tom pogledu trenutna odluka na nivou fakulteta?
Tadej: Zahtevi su nepromenjeni. Trenutno traje blokada fakuleta koja se nastavlja i sutra. Večeras se spava na fakultetu, kao i prethodne noći. Pregovori se nastavljaju sutra i u ponedeljak, tako da, manje više, još ništa nije jasno, ali postignut je napredak u odnosu na trenutak kada smo zauzeli fakultet i situaciju koja je bila pre toga, kada niko nije hteo da razgovara sa nama i kada studentski zahtevi nisu bili shvaćeni dovoljno ozbiljno. I sada, naprasno, odjednom taj dekan koji je govorio da svaka roba košta onoliko koliko je neko spreman da je plati, odjednom taj dekan počinje da se zalaže za smanjenje školarina. Ja sam siguran da mu je ova blokada fakulteta pomogla da promeni stav.
Drugim rečima, da se išlo protestima kakve zagovaraju zvanične studentske organizacije ne bismo došli do ove situacije?
Tadej: Da smo išli onim putem koji su zagovarale režimske studentske organizacije defi nitivno ne bismo došli do ovoga. Jedino do čega bismo došli je predizborna kampanja za neku minornu političku partiju, što je u njihovom rangu, je li…?
U tom pogledu, zanima me da li postoji nekakva podela među studentima, to jest, da li postoji promena u pristupu sa njihove strane?
Tadej: Oni su pustili tu vest, tu buvu u medije, još pre ovoga. Oni su to pustili pre nedelju dana. Mi smo saznali da oni okolo govore da su to sve sami anarhisti. Juče čujemo vest da je trista anarhista upalo na Filozofski fakultet itd. Šta misliš otkud novinarima baš takva informacija? Pa oni su im to rekli. Oni su se juče uveče momentalno ogradili, međutim jutros oni takođe naprasno menjaju svoj stav i spremni su da podrže studente. Kakvog li čuda, studentske organizacije su spremne da podrže studentske zahteve.
Zaista neverovatno.
Tadej: Potpuno nevernovatno. Ja ne mogu da verujem! Tako da, to im sigurno donosi negativne poene kod njihovih političkih mentora.
A kad smo već kod političkih poena, možeš li da se osvrneš na onaj jučerašnji incident sa Čedom Jovanovićem, ali i Čedomirom Antićem sa kojim je sve počelo?
Tadej: Pa, ja ne znam… Ja sam bio sali 103, u kreativnoj radionici, kada sam čuo skandiranje: „Lopovi! Napolje! Lopovi! Napolje!“, „Uaaaa!“, zviždanje i viku. Onda sam video da je ceo prvi sprat Filozofskog zakrčen… Tu je bilo između 200 i 300 studenata i obezbeđenje Čedomira Jovanovića koje je guralo ljude. Tu se našao jedan dečko sa megafonom koji je vikao na Čedu, kao i svi ostali, i onda je Čeda udario po megafonu. Još jednog dečka su gurnuli i on je pao. Obezbeđenje je bilo naoružano. Onda je Čeda vikao na jednog dečka, rekao mu je da je zapamtio kako izgleda, a njegova žena je stala i počela da viče na jednu devojku i da je vređa.
Vrlo demokratski.
Tadej: O, pa to je njihov stil. Onako kako se Milošević obračunavao ‘96. sa njima, oni su to vrlo dobro naučili, pa se sad oni ponašaju tako prema studentima. To je njihov manir, to je njihov moral, to je njihova pravda. U međuvremenu, tu se negde pojavio Čeda Antić koji je studentima pokazivao srednji prst pa naizmence tri prsta, pa opet srednji prst i govorio je: „Srbija! Srbija!“, a na izlazu iz Filozofskog fakulteta, u žurbi i panici, dobacio je: „Bando komunistička!“ On je to juče govorio, a danas je lagao da smo mi juče Čedu Jovanovića i njegovu bebu, jer taj čovek toliko nema osećaj srama da je doveo dete ovde, u okviru svoje predizborne kampanje. Nije mu bilo dovoljno što je on došao da politizuje fakultet nego je doveo i ženu i dete da pokaže kako je on, eto, jedan užasno porodičan čovek… Gde sam stao…?… Da, danas je Čeda Antić u medijima lagao da smo mi gađali Čedu Jovanovića i njegovu bebu novčićima i upaljačima.
Ako mogu da primetim, pošto sam bio prisutan, Čeda Antić je otišao sa fakulteta PRE nego što se izdešavalo sve ono na stepeništu sa Čedom Jovanovićem. Pitam se samo, kroz koji prsten je gledao kada mu se sve ovo „javilo“?
Tadej: To je takva nebuloza da je to potpuno neverovatno. Političari, napolje sa fakulteta!
Vidiš, to je sada interesantna stvar. Zajedno sa dvojicom Čedomira, niz stepenice je prošao i određeni broj profesora. Zanima me da li su studenti reagovali, protestovali kod dekana, zahtevajući da se oni pozovu na odgovornost zato što su saučestvovali i dopustili da se na fakultetu pojave političari i pored izričite zabrane od strane dekana?
Tadej: Mislim da nisu. Ja ne znam, pošto nisam bio na pregovorima, ali iz svega što sam čuo mislim da to nije pomenuto. Mislim da taj incident nije pomenut na taj način. Govorilo se o ovim, da tako kažem, ozbiljnijim stvarima i nije bilo vremena. Mada, mislim da bi bilo vredno to pomenuti. Ali, koliko ja znam, odreagovano je još juče. Nekoliko studenata je odmah nakon incidenta otišlo u dekanat i napalo dekana zbog toga što je to dozvolio i tu je trajala svađa dobrih sat i po ili dva, tako da je ta tema iscrpljena istog dana. A što se tiče današnjih pregovora, mislim da više nije ni pominjana.
Nakon svega toga imamo i reakciju u medijima koja je, očigledno, od sinoć do danas donekle promenjena. Pa, kakav je tvoj odnos prema tome?
Tadej: Pa mediji su pustili ono što im je servirano, a danas su se sami uverili da to nije istina. Mislim, druga je stvar kada je u pitanju B92. Mi smo njima na neki način pokvarili taj njihov „praznik“, ako se to može tako nazvati, tu komemoraciju povodom desetogodišnjice tog protesta, jer to jeste za njih jako bitan datum. Sa druge strane mi smatramo da danas u Srbiji nema šta da se slavi.
Za kraj, možeš li da napraviš osvrt na organizaciju protesta? Da li si zadovoljan kako to ide?
Tadej: Pa, sve bolje. Manje-više se sve odlučuje na zborovima, sastancima… Stalno su u toku neki sastanci… Ljudi stoje po hodnicima i dogovaraju se šta će da urade. Juče je grupa ljudi, sasvim spontano, iznela ozvučenje na prozor koji gleda na plato ispred Filozofskog fakulteta i onda smo se obratili okupljenim studentima, koji su bili dole na protestu, zapravo na tom koncertu kojim se obeležavala desetogodišnjica od tog protesta. Obratili smo im se i objavili da su studenti okupirali Filozofski, odnosno da uđu unutra, itd. Jedan broj njih je ušao, tako da je to otprilike to…
A što se tiče samog funckionisanja tokom trajanja blokade, mislim na logistiku, na obezbeđivanje hrane, propagandnog materijala…?
Tadej: Uvek fali nešto (smeh). Uvek fali neke hrane i propagandnog materijala. Ja ne znam kako je to moguće: čas ima hleba, čas nema parizera, čas ima parizera, a nema hleba.. pa nema pavlake, pa ljudi jedu sam hleb… Al’ dobro, to su sitnice. U svakom slučaju, uvek ima nešto da se jede, evo ja sam sad jeo neko voće. Bio je ajvar, to je bilo dobro. Ima čaja, šećera, a po prvi put na Filozofskom fakultetu ima i sapuna, toalet papira, tako da je to u organizacionom smislu veliki napredak – napredak u odnosu na ono kako je fakultet inače ustrojen.
Sve je to potrebno finansirati. Odakle pare?
Tadej: Studenti to finansiraju, skupljaju se dobrovoljni prilozi za podršku protestu.
Dakle za razliku od ovog izvikanog protesta od pre deset godina na koji svi mejnstrim mediji žele da nam skrenu pažnju…
Tadej: Da, ovde nije uletela Demokratska stranka sa lovom, nego su sami studenti skupili novac za sve troškove.
Sledeći segment: Ulazak na fakultet, početak blokade Filozofskog fakulteta