Prethodni segment: Sorbona u plamenu
Tokom prijavljivanja za upis na prvu godinu studija na Filozofskom fakultetu, od 21. do 23. juna budućim studentima su distribuirani leci s naslovom „Čiji su naši fakulteti“. Ovom akcijom je poručeno da, pošto ne pristajemo da nas gaze, ove godine kreću radikalne akcije za naša prava. Prvog dana podeljeno je preko 2000 letaka, a u naredna dva dana još 3000. Akciji je prisustvovalo i dvoje studentskih aktivista organizacije „Priama akcia“ iz Slovačke.
Istovremeno sa održavanjem ove akcije, koju su organizovale socijalno angažovane studentske grupe, ljudi iz „zvaničnih“ studentskih organizacija su imali štand na kome su prodavali „Euro 26“ kartice kojima se ostvaruju popusti prilikom putovanja. Okupljeni studenti su prokomentarisali da kao što postoje sindikati koji radnicima nabavljaju svinjske polutke, tako postoje i studentske organizacije koje se jedino bave prodavanjem kartica za jeftinija putovanja.
Naredna akcija održana je od 4. do 6. jula, prilikom upisa na prvu godinu studija. Tokom ove akcije podeljeno je preko 3000 letaka pod naslovom „Borimo se za svoja prava, kao sav normalan svet“. U letku je bilo ukazano da se studenti iz mnogih zemalja organizuju protiv pokušaja njihovih vlada da tržišnim reformama pogoršaju uslove studija. Posebno je naglašeno da će zbog toga ispasti glup svako ko pokuša da ospori zahteve studenata tvrdeći da su oni prevaziđeni i u suprotnosti sa svetskim tokovima. Tom prilikom je prvi put na zgradi Filozofskog fakulteta istaknut transparent „Dole školarine!“ koji će kasnije postati jedan od simbola protesta.
Tokom ove akcije, studentske aktiviste su kontatkirali samoorganizovani studenti sa Filološkog fakulteta, koji su nameravali da krenu u protest zbog najavljenog gašenja biblioteke odseka za skandinavistiku. Ti kontakti bili su prvi korak ka spajanju različitih socijalnih zahteva koji će prerasti u Studetnski protest 2006.
Kako si reagovala pre godinu dana, u jesen 2005, kad si kao brucoš dobila prvi broj „Pobune“?
Staša: Stvarno sam se iznenadila i bila sam oduševljena i pročitala sam ga kevi. Dolazim prvi dan na faks i prvo što dobijam je „Pobuna“. Naravno da sam bila raspoložena za pobunu.
Akcije deljenja letaka ispred Filozofskog fakulteta
Staša: Kada je pokrenuta akcija bila sam stvarno zadovoljna jer sam shvatila da možemo nešto da uradimo. Ali sam zato svaki put kada neko nije hteo da uzme letak ili kad je neko demonstrativno zgužvao letak bila ljuta i besna. Dosta sam se trudila da pričam sa ljudima, a ne samo da im mehanički delim letke. Akcije u junu su bile pripremanje za proteste i mislim da je bilo dobro što smo tada počeli.
Ja sam se nadala da će nešto da ispadne iz toga. Nisam mislila da će biti blokade – mislila sam da će se ovo završiti mnogo ranije, jer su zahtevi bili normalni i očekivala sam da će se odmah reagovati, da ćemo mobilisati veliki broj ljudi, da će biti protesta, ali da će posle protesta, ili u roku od jedno mesec dana, svi naši zahtevi biti ispunjeni. Nisam uopšte mislila da će se ovo ovoliko odužiti i da ćemo blokirati fakultet. Nisam mislila da će se akcije nastaviti i posle blokade. Nisam mislila da ću upoznati toliko ljudi i da ću se sprijateljiti sa njima. Uopšte nisam očekivala ovako nešto. Ali koliko god da je negativna stvar to što zahtevi još uvek nisu ispunjeni, toliko je pozitivno to što se sve više ljudi angažuje, što sve više i više shvataju realne probleme visokoobrazovnog sistema. I ne samo to, mnogi shvataju probleme u društvu i sistemu. Upoznala sam dosta ljudi koji hoće da rade i nekako sam ih sve zavolela.
Ana: Nisam se stvarno ničemu nadala. Pošto se svake godine pokretala tako neka inicijativa, ja sam pomislila da će i ove godine da se pojavi još nekih desetak ljudi i da će se sve urušiti, da nećemo imati kapaciteta da mobilišemo studente.
Miloš: Iskreno, bio sam skeptičan, mislio sam da će to bili samo jedan poluimpuls za nešto u narednim godinama.. A ovo je u stvari bio jedan dobar impuls.
Damjan: Pa, po reakciji ljudi, ne. Pa… hm… svaki drugi, treći ti kaže: „Šta mi to deliš, neću to ni da uzmem.“ Ali je na kraju ispalo da su oni koji su uzimali letke pročitali bar nešto. Kad smo sakupljali potpise bilo je isto tako… bilo je dosta ljudi koji su bili u fazonu: „Ma baš me briga“ i moraš nekako da ih nagovaraš, al’ eto ipak je bilo dovoljno onih koji su razmišljali.
Ja sam mislio da će sve trajati mnogo kraće nego što je trajalo. A posle sam se čak nadao, kad sam video kako sve ide, da će trajati još duže. Mislim da smo imali snage za to. A kad je počela blokada, mislio sam da će biti super ako prvu noć preguramo, a ujutru sam mislio „Ako do večeras izdržimo, super… ko zna…“, još je dekan nešto pretio „Ima sutra da vas mi poizbacujemo sve“. Ali kad je krenulo, kad se već ustalilo, kad smo već znali da će i sledeće jutro doći nova smena i da se sve odvija najnormalnije, onda sam znao da možemo da izdržimo. Bilo je sve više ljudi i baš smo se dobro raspodelili, znalo se ko spava na fakultetu, ko će doći ujutru… Onda i ljudi sa drugih faksova… Ali da je dekan bio gluplji, da nije bio spreman na ustupke, kao na početku, da nije popuštao mogli smo baš, baš dugo da izdržimo.
Koji je bio tvoj utisak kada si letos došla da upišeš fakultet i dobila letak?
Sanja: Dobila sam letak tada, ali mi je posle sve to delovalo nekako neozbiljno, tek kad je počela blokada onda mi je delovalo kao nešto ozbiljno, stvarno kao ono… A pre toga sam mislila da nema ništa od ovog… eto…
Vukan: Iako 99% populacije u Beogradu zgužva letak čim ga dobije, baci ga i ne pročita ga, znao sam da će biti ljudi koji će pročitati taj letak, koji će shvatiti. Ja sam ga pročitao.
Ivana: Do jaja, bila sam upućena koliko – toliko u probleme Univerziteta, i u priču sa školarinama i to me strašno nerviralo dok sam bila u srednjoj. Kad sam dobila taj letak bila sam strašno happy – jao nešto ćemo da radimo povodom toga, super… Bila sam stvarno super raspoložena u trenutku kad sam dobila letak i pomislila sam: „Čoveče nešto se radi po tom pitanju… Da li je to moguće?“ Ja, brucoš na budžetu.
Pravljenje velikog transparenta „Dole školarine!“
Nikola: To je bio jedan od najdosadnijih dana u mom životu. Verovatno mi je bio pao pritisak. Bili smo ispred kuće jednog druga, a pri tom su sve vreme prolazile komšije i komšinice, komentarisali i raspitivali se. Posle sam otišao kući sa odspavam, ali sam se vratio nakon par sati. Pravljenje tog transparenta je trajalo satima.
Vlatko: Bio je letnji dan. Uglavnom, skupili smo se ispred kuće jednog prijatelja, to smo radili na kolovozu, koji je bio zgodan za pravljenje tog transparenta. Nabavili smo neku akrilnu boju u kanticama. Rastvorili smo je u vodi i bila je prilično zgodna za ispisivanje slova četkom na jednom velikom platnu. Bila je ideja da to bude veliki transparent. To je bio zanimljiv posao, ljudi su nam prilazili, raspitivali se šta je to, komentarisali. Pošto je poruka bila „Dole školarine!“, komentarisali su. Prosto su iznosili svoje stavove o ekonomskoj situaciji u zemlji, o tome kolike su cene uopšte, da li je moguće izboriti se za svoja ekonomska prava na taj način. To su bili komentari. Boja se manje više brzo suši a trebalo joj je čitavo popodne da se skroz osuši. Bilo je leto i kako se smrkavalo komarci su počeli da nam dosađuju.
Sledeći segment: Pokretanje protesta