Prethodni segment: Hronologija Studentskog protesta Arhitektonskog fakulteta
Zapisano je: „parlament – prvi korak ka demokratiji“. Da li je baš tako?! Koliko pitanja može da se postavi na ovu temu, a koliko odgovora možemo da ponudimo? Kolika je neupućenost i neinformisanost jednog studenta Arhitektonskog fakulteta na temu „parlament“? Kako se biraju članovi našeg studentskog parlamenta? Kako funkcioniše naš studentski parlament? Kako naš parlament rešava naše studentske probleme? Kako naši predstavnici komuniciraju sa nama? Ko nas predstavlja u našem studentskom parlamentu? Zašto neko želi da bude u parlamentu?…
Članovi parlamenta se biraju glasanjem (svi ćemo se složiti da je to tako). Ali kakvim glasanjem? Ko glasa i ko ih bira ako gotovo niko od 1500 studenata (koliko nas ima na fakultetu) ne zna za to? Dobili smo odgovor jednog parlamentarca da je „obaveštenje bilo na svim oglasnim tablama čak celih nedelju dana“. Zar je moguće da niko od 1500 studenata ne gleda u tablu pa ne zna šta se dešava sa parlamentom, ali ipak nekako uspe da sa te iste table pročita kada ima koje predavanje i koje vežbe, kada ima koji ispit… Tako da jedva znamo i ko nas predstavlja. Lepo je znati 15-ak imena, mada se mora priznati da ih je teško pronaći i upamtiti. Pokušali smo da ih pronađemo na sajtu fakulteta pa možda i neki kontakt telefon ili e-mail budu pored imena, te rešimo i dilemu i problem oko komunikacije, ali smo naišli samo na „stranica je u izradi“. Zašto nam nije dozvoljen uvid u njihov rad (čak ni prisustvo na njihovim sednicama)? Dobili smo odgovor „da se sednice održavaju iza zatvorenih vrata i da ne smemo čuti o čemu se raspravlja jer to nije za javnost“(?!). Studentski „predstavnici“ iza zatvorenih vrata raspravljaju o studentskim pitanjima i ne dozvoljavaju studentima bilo kakav uvid u svoj rad(?!). Poražavajuća je činjenica jednog studentskog parlamenta, još ako se zna da „nije usvojen pravilnik rada studentskog parlamenta“ ni posle nekoliko meseci postojanja, kako nam reče jedan od predstavnika. U veoma retkim prilikama imali smo čast da razgovaramo sa jednim malim brojem predstavnika, koji jasno prave granicu između nas i njih uporno nam se obraćajući sa „vi“. Treba dodati i da postoje neke konkretne pogodnosti za parlamentarce, kao što je, na primer, besplatna karta za čuveni maskenbal koji se održava u zgradi tehničkih fakulteta u organizaciji KST-a, a koja je u pretprodaji koštala 800 dinara. Dekan naravno vodi računa o predstavnicima godina, koji imaju tako težak zadatak pred sobom. Saznali smo za taj brižan potez dekana pa smo hteli da proverimo informaciju kod svevišnjih predstavnika, ali smo dobili prilično sarkastičan odgovor: „Da, da, jesmo… dekan hoće da nas potkupi kartom za maskenbal!“ (ili možda konačno iskren odgovor).
Dosta je bilo pitanja kao i nepreciznih odgovora, ali treba pomenuti još neke stvari koje su veoma bitne i potrebne za potpuni opis našeg parlamenta.
Sva ova pitanja o parlamentu, o njihovom radu, o izboru predstavnika itd… postala su prilično aktuelna kada je počeo studentski protest 2006. kako na drugim tako i na našem fakultetu. Studenti su tada postavili veoma bitna pitanja o diplomama, školarinama i uslovima studiranja, a naš studentski parlament je ćutao. Kada je počeo miran protest po hodnicima našeg fakulteta, kada su osvanuli prvi transparenti, cedulje sa studentskim komentarima, isečci iz statuta, studentski crteži i priče, pozivi i obaveštenja za zborove… probudio se i naš parlament. Neki od njih su dolazili na naše zborove pokušavajući da nam objasne „neke stvari“, ali nismo našli zajednički jezik. Kako i možemo, kada oni ne vide problem u visokim školarinama (godišnji iznos od 3000 evra) i postavljaju pitanje „a jel VI mislite da oni VAS pljačkaju?“. Ne vide problem u uslovima studiranja, a ne zna se koliko ispita i bodova treba da bi se upisala naredna godina, koliko će koštati master studije i opet postavljaju pitanje „pa zar ne znate da u statutu piše da se sve to definiše u martu mesecu?“… I povrh svega ovoga neki od njih dodaju i to „da nemaju jasno izgrađen stav“ kada su ovi problemi u pitanju kao i čuvenu rečenicu „mi imamo naređenje od strane uprave da se ogradimo od vas“. Studentski parlament se ograđuje od nas?! Kojih nas? Nas studenata koji smo postavili pitanja i tako im otežali ulogu „studentskih predstavnika“! Da, jesmo otežali zato što moraju da se odazovu pozivu dekana i naprave vanredne sastanke čim okačimo na zid nešto što ne odgovara dekanu, upravi, njima… Cenzura je svemoguća! Ograđuju se od nas studenata koji smo studenti baš kao i oni?! Nas studenata koji smo na istom fakultetu baš kao i oni?! Nas studenata koje niko ne želi da primi i sasluša?! Da, ali i pored toga dobijamo informacije kako možemo biti izbačeni sa fakulteta i sankcionisani zbog raznih parola i tekstova kojima smo ukrasili zidove naših hodnika. Moć je čudovišna stvar! Mislimo da nema potrebe dalje postavljati pitanje: Ko nas predstavlja u našem studentskom parlamentu i kako on funkcioniše?
Studenti Arhitektonskog fakulteta u Beogradu
Proglas anonimnog studenta
Studentima, tetkicama, portirima, domarima, sekretaricama, demonstratorima, asistentima, profesorima, prodekanima, dekanu… direktno, bez kurira, bez parlamenata, birokratije, bez sranja. Jer, jebeš sistem koji ne funkcioniše, zar ne? I jebeš dekana koji nema potrebu da se predstavi, fino, studentima. Ja sam Vladimir Mako, vaš novi, jebeni dekan! I jebeš 3D štampač, ako su hodnici neokrečeni, ako se cela zgrada raspada, ako su predavanja sranje, a vežbe kao da i ne postoje… Vi ste pisali taj Statut, a stalno ga jebeno kršite. Hoću da znam šta košta 3 proklete hiljade evra! Kompovi su poklon, radijatori su poklon! Obezbedili su nam skriptarnicu. Jedna skriptarnica studentima, jedan disk u njoj četiri puta skuplji nego bilo gde! Zašto „500 novih naslova za studente“, iz biblioteke, mogu da uzmu samo profesori!? I kako predavanja i vežbe počinju dok još traje upis? Šta smo platili? Boli me kurac kolike su profesorske plate, ali hoću da znam šta plaćam i šta ću platiti! Zašto 6000 za master? Kako će nam taj usrani master izgledati? Kako smeju da nam kažu da nemaju pojma kako ćemo studirati na tom masteru za par godina??? Ej! I zašto je jedino opravdanje tržište? Neću da mi profesor kaže da ćutim i platim ili da odem iz države. Neću bre da idem nigde. Hoću ovde da jebeno studiram. Pošteno! I neću da se dekan pravda time što mu država ne da pare. Čoveče! Tvoj problem!! Ako neko krade od tebe, ne znači to da ti jebeno možeš od mene! I neću da ljude oko mene boli kurac za njihov život. 20-oro imaju besplatan master. Njih 120 boli kurac za protest jer su sigurni da će biti među tih dvadeset. I kako ste sigurni da će biti i 20 za džabe? Pa ovde se pravila menjaju u toku igre! I neću politiku na fakultetu. Neću veze. Neću da neka devojka na hodniku određuje ko u oktobru ne može da polaže ni jedan, a ko može pet ispita! Neću foliranje, kvazi reformu, za koju i profesori kažu da je sranje, ali za koju su oni meni unapred uzeli pare! Ne zanima me ni ko je Nikolić, ni ko je Marko jebeni Savić! Ko je sjeb’o reformu, ko hoće da otvori privatni fakultet… boli me dupeee! Zanimaju me moje studije. I da, zanima me za šta moji roditelji daju svoje plate! I koliko je normalno da su cene školarina ravno u hiladama evra? I da se jedan papir obavezan za vežbe naplati studentu 25 dinara. I da ne sme da se kopira! I da mi naplate šesto dindži moje ocene. Koje nisam mogao ni da vidim. I neću cenzuru. I odbijam da ćutim. Neću da me jebu u dupe! Niko! Reći ću šta god mi se govori. Dakle, pušite mi kurac!! Dole školarine!!
Kako su se organizovali studenti Arhitekture
Vladimir: Osetili smo potrebu da oni ne treba nas da kradu, razumeš?! Kad sam već uradio neke stvari… Kada smo dali sve već u roku… i sve daješ, i trudiš se, i sve je po njihovim uslovima i još traže pare da ti to radiš po njihovim uslovima… Prvo smo se pokrenuli ja i moj drug. Otišli da vidimo šta to rade na Filozofiji, otišli na neki zbor. U stvari, otišao sam prvo na protest i tamo popričao sa nekim. Posle smo došli za zbor, i dali su nam neke plakate. Mi smo se dogovorili da ćemo polepiti plakate i to smo uradili. I onda smo malo pokrenuli ostale, došlo je sto ljudi sa našeg fakulteta na protest, koji je bio održan nakon nedelju dana.
Posle toga su krenule razne aktivnosti. Neki se nisu odmah složili s tim. Ljudi traže izgovore zato što su mnogo jadni. U stvari nisu svesni da nedeljno mogu da odvoje sat, dva ili tri vremena svog života zarad čitavog svog života. Pravili smo zborove. Dalje je već bila uigrana priča. Posle su se pojavljivali novi ljudi, povećavao se broj.
Vrlo je teško organizovati se. Čovek posrne dosta puta i dosta puta sam se nervirao zbog toga… Ja ne radim to zbog sebe, ne volim nepravdu i sve to. Ne volim da dajem pare, razumeš… A video si i sam na šta liči naš fakultet. Ono je brate cirskus „Medrano 2” (smeh) samo još slonove da vodamo po hodnicima.
Što se tiče studentskog parlamenta, sa njima su vrlo loši odnosi. Prvo smo pokušavali nešto preko njih, pošto su ljudi želeli da idemo preko njih, kao legalno. Međutim, shvatili smo da su to ljudi koji žele da se istaknu pred profesorima, da im se uvuku, razumeš? I naravo da nam nisu pomogli. Na Arhitektonskom je ljudima para pojela mozak.
Onaj tekst koji se pojavio, u kome se psuje i dekan i uprava i sve… To je bilo jako čitano. Ljudi su i došli na tu ideju da to napišu zbog bunta koji postoji, a nije ispraćen pravilnim odgovorom, razumeš? Zato što nas svi jebu kako stignu. Zbog tog teksta je bilo mnogo besa, razumeš. Dekan je popizdeo. Onda je izašlo i obaveštenje koje je potpisala ona studentkinja prodekanka – da je anarhizam sve što ne bude išlo preko studentskog parlamenta.
Pojavili su se posle drugi ljudi, sa starijih godina, što je jako bilo bitno, da se formira mešovita ekipa studenata koja će da deluje.
Kako su izgledali zborovi na Arhitekturi?
Nemanja, student filozofije: Onaj na kome sam ja bio… Dobar deo ljudi koji su došli nije bio upućen. Morali smo da im crtamo šta treba da rade… Zbog visine školarina objasnili smo im kako da traže finansijski izveštaj… Fascinirao me je jedan student, koji je pitao – kad dobiju finansijski izveštaj da li treba da zovu nekog eksperta da tu nađe rupe. Na fakultetu gde je školarina 3,000 evra treba ti znanje osnovnih matematičkih operacija i znanje čitanja da bi našao rupe u finansijskom izveštaju. Zato je taj dekan i proglasio finansijski izveštaj za službenu tajnu, da se ne bi videlo koliko kradu. To je ogromna količina para, a fakultet je ruiniran… Izgleda kao da su se vodile ulične borbe po hodnicima i salama.
Vidiš, ja mislim da u finansijskom izveštaju za 2005. godinu, na Filozofskom ima jedna stavka, da je 40 miliona dinara potrošeno za geodetske usluge. Čoveče, jebenih četrdeset miliona! Kakve bre geodetske usluge? Odmah vidiš da tu nešto ne štima. Za to ti apsolutno ne treba neko preterano znanje ekonomije.
Sledeći segment: Studentski protest 2006. i blokada Filozofskog fakulteta iz ugla jednog studenta Arhitektonskog fakulteta u Beogradu